Звиздић: Усаглашено допунско писмо намјере

"Расправљали смо о 11 претходних и великом броју структурних мјера или више од 50 различитих мјера које су класификоване у више од 30 чланова у оквиру допунског писма намјере", изјавио је Звиздић новинарима након састанка Фискалног савјета БиХ којем су присуствовали представници ММФ-а.

Према његовим ријечима, све претходне структурне мјере дефинисане су с намјером и циљем јачања фискалне и финансијске стабилности БиХ, јачања банкарског сектора којем је посвећена посебна пажња, хармонизације закона на нивоу БиХ, од закона о доприносима до закона о пензијско-инвалидском осигурању, бољој и квалитетнијој координацији између пореских управа и свих агенција унутар банкарског сектора.

"Исто тако је важна претходна мјера да ће до краја године бити усвојене акцизе на нафту и нафтне деривате да би била настављена предвиђена динамика изградње аутопутева у БиХ", нагласио је Звиздић.

Он је рекао да је ММФ веома јасно констатовао да је економски напредак БиХ видљив, да је он кредибилан, да се развија предвиђеном динамиком и да ће све претходне структурне мјере знатно допринијети јачању институција БиХ, уопште јачању легислативног оквира и свих система који су важни за економски развој БиХ.

"Заједничка констатација свих присутних јесте да смо до сада реализовали све обавезе доминантно у складу са предвиђеним роковима и да смо потпуно опредијељени за 11 претходних мјера, дефинисаних у допунском писму намјере, као што је усвајање акциза, буџета у складу са буџетским календаром, пет закона из области банкарског сектора и одређеног броја закона који значе хармонизацију законских рјешења између ентитета", појаснио је Звиздић.

Према његовим ријечима, остао је веома мали број мјера који из оправданих реалних разлога, поготово због дужине трајања процедура, још нису завршене.

"За те мјере морали смо да направимо нове рокове, али не дуже од три мјесеца у односу на претходно базно писмо намјере. Рокови су углавном везани за крај године и март 2017. године, а најдужи рок је јун, односно средина наредне године", рекао је Звиздић.

Звиздић је упозорио да без спровођења претходних мјера и перманентног рада на структурним мјерама неће доћи до реализације аранжмана са ММФ-ом.

"То је свима у интересу, прије свега ентитетским владама, па очекујем да ћемо да задржимо максималну озбиљност у реализацији дефинисаних мјера унутар писма намјере", навео је Звиздић.

Шеф Мисије ММФ-а у БиХ Надим Илахи навео је да је план да Извршни одбор ММФ-а одобри закључивање првог прегледа почетком наредне године, под условом да поменуте претходне мјере буду до тада испуњене.

Према његовим ријечима, економска прогноза за БиХ је позитивна, са растом који је ове године износио 2,6 одсто, а очекује се да ће наредне године бити три и више од три одсто.

Илахи је навео да је стабилност банкарског система на агрегатном нивоу.

"Неке од политика које су договорене усмјерене су на јачање, односно даље побољшање пословног окружења и у том смислу договорили смо наставак спровођења раније договорених политика, тако и неке нове које подразумијевају три главна елемента политика о којима је постигнут споразум", истакао је Илахи.

Он је навео да је на првом мјесту кориговање пореског оптерећења, затим реструктурисање и, уколико то буде неопходно, приватизација предузећа у државном власништву, као и наставак изградње ауто-путева у складу са планираном динамиком.

Када је ријеч о фискалним и буџетским аспектима, Илахи је нагласио да је разматрано извршење буџета за ову годину и планови у смислу буџета за наредну годину на различитим нивоима.

"Када је ријеч о извршењу буџета, оно је адекватно, односно на задовољавајућем нивоу. Буџети који су планирани у постојећим оквирима за 2017. годину, углавном, су у складу са програмом ММФ-а", рекао је Илахи.

Према његовим ријечима, буџети за наредну годину посебно су усклађени са конкретним циљевима програма са ММФ-ом међу којима су на првом мјесту смањење текуће потрошње, посебно из укупних издвајања на плате и на другом мјесту повећање потрошње на инфраструктурне, односно капиталне пројекте.

Када је ријеч о финансијском сектору, Илахи сматра да је постигнут значајан напредак у смислу реформе и модернизације закона о банкама, који су не само модернизовани него и њихово спровођење омогућава и функционисање БиХ као јединственог економског простора.

Извор: СРНА