Орашје: Meђу ухапшеним за ратне злочине над Србима и бивши директор СИПА (ФОТО/ВИДЕО)
У Тужилаштву БиХ у току је саслушање десет лица због сумње да су од маја 1992. до јула 1993. године на ширем подручју Орашја починили ратни злочин, након чега ће поступајући тужилац одлучити о даљим активностима, изјавио је портпарол Тужилаштва Борис Грубешић.
"Лица су лишена слободе због постојања основа сумње да су од маја 1992. до јула 1993. године, на ширем подручју Орашја, починила кривична дјела злочин против човјечности и ратни злочин против ратних заробљеника", саопштено је из СИПА. Ухапшени ће након криминалистичке обраде у просторијама СИПА бити предати Тужилаштву БиХ. Акција је извршена по налогу Тужилаштва БиХ.
Слободе су лишени:
1. Матузовић Ђуро, рођен 31.07.1952.
2. Оршолић Иво, рођен 7.11.1952.
3. Оршолић Тадо, рођен 10.11.1960.
4. Доминковић Марко, рођен 01.01.1962.
5. Недић Јосо, рођен 4.6.1956.
6. Баотић Марко, рођен 29.05.1948.
7. Блажановић Марко, рођен 22.10.1955.
8. Живковић Мато, рођен 18.10.1964.
9. Живковић Анто, рођен 17.01.1969.
10. Ђурић Стијепо, рођен 01.06.1965.
Н1 јавља да је међу ухапшенима и Марко Доминковић, бивши високи функционер СИПА који је једно вријеме почетком 2012. године, био и директор СИПА.
Он је на ову функцију именован у јануару 2012. године као замјеник директора Агенције, а обављао је до именовања Горана Зубца крајем фебруара исте године.
Наведени осумњичени терете се да су као припадници структура ХВО у Орашју, Војне полиције ХВО и полицијских структура, као и стражара у логорима и објектима за заточење, починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности са подручја Орашја и околних мјеста од мјесеца априла 1992. па до мјесеца јула 1993. године.
Како се наводи на сајту zločininadsrbima.com, који се бави документовањем злочина над Србима, прва организована хапшења српских цивила на подручју општине Орашје почела су у мају 1992. године. Све до 11. јула исте године вршено је довођење Срба у логоре. У селу Букова Греда, српски цивили масовно су одведени у логор и то баш на Дан побједе над фашизмом - 9. маја 1992. године. Срби - цивили из Орашја смјештени су у Средњошколски центар у Орашју гдје су биле смјештене и Српкиње из Букове Греде.
На подручју Орашја било је организовано шест логора. Поред поменутог Средњошколског центра у граду Орашје, Срби су затварани у градском склоништу и Посавској махали. Као логор су служиле и основне школе у Домаљевцу и Доњој Махали, у којој се као затвор спомиње и шупа Мирзе Филиповића зв. "Дељковић". Према неким процјенама, у тим логорима је било око 400 Срба.
Према наводима поменутог сајта, у овим логорима вршена су најмонструознија мучења Срба. Жене су биле свакодневно силоване, мушкарци свирепо пребијани, а није мали број оних који су у овим логорима убијени или су од задобијених тешких тјелесних повреда умирали у заточеништву. Они који су успјели да преживе, имали су тешке психичке и физичке посљедице.
Један од заштићених свједока навео је да су поменуте затворе за Србе обилазили и високи званичници Републике Хрватске, међу којим и тадашњи министар Звонимир Шепаровић. Свједок наводи да му је комадант логора Перо Винцетић рекао да су затворени Срби "најгори злочинци", што је Шепаровић прокоментарисао ријечима: "Шта рећи, једном ријечју - ћетници".
Оно што је интересантно јесте да су логоре у Орашју обилазиле и ТВ екипе из Хрватске. Стражари би изводили логораше и стављали им на главу шајкачу са кокардом, како би се хрватској јавности послала порука да се ради о "пијаним и брадатим четницима". Саме жртве су пред камерама морали да "признају" да су починили разне злочине.
Правосудним органима је познато више од 50 имена жртава, који су убијене, пребијане или силоване, као и имена њихових џелата. Прву оптужницу за злочине над Србима у Орашју подигло је тужилаштво у Брчком 29. децембра 1994. године, а њоме је обухваћено више од 40 припадника ХВО-а, који су били директни извршиоци и наредбодавци ових злочина.