Извјештај Српске СБ УН: СДА подрива стабилност и функционалност БиХ (ВИДЕО)
У извјештају се наглашава да је Изетбеговић "запалио" непотребну политичку кризу, тражећи да се забрани прослава Дана Републике Српске, који је мирољубиво обиљежаван протеклих 20 година.
Напомиње се и да је главни тужилац БиХ, који је из реда Бошњака, злоупотријебио своја овлашћења с циљем застрашивања политичких противника СДА и функционера Владе Републике Српске.
"СДА и остали бошњачки службеници у правосуђу и судије настављају да блокирају реформу правосуђа коју је препоручила Европска унија. Овакви поступци штете грађанима БиХ, слабе њену привреду и угрожавају будућност", истиче се у извјештају.
СДА је, упркос томе што је Република Српска призната Уставом БиХ, неумољиво водила кампању на подривању легитимитета Републике Српске, те је Изетбеговић искористио своју позицију члана Предсједништва БиХ и Уставном суду БиХ поднио апелацију против прославе дана настанка Републике Српске, 9. јануара 1992. године.
"Крајем прошле године, два члана Уставног суда БиХ из реда Бошњака - обоје бивши високи функционери СДА - придружили су се тројици страних судија и надгласали чланове из реда српског и хрватског народа, подржавши Изетбеговићеву жалбу. Ова одлука услиједила је након дугогодишњег и забрињавајућег шаблона политичког надгласавања у прилог бошњачким политичким питањима, уз залеђе високог представника, умјесто поштовања владавине закона", напомиње се у извјештају.
У овом документу се подсјећа да је Народна скупштина Републике Српске, уз подршку свих српских политичких странака, донијела одлуку којом осуђује политичко надгласавање у суду и позвала Владу Републике Српске да организује савјетодавни референдум.
Даље се наводи да је СДА одговорила агресивном кампањом у којој је приказивала поступке Републике Српске као директан напад на институције на нивоу БиХ, одбијање приступања Европској унији и први корак ка сецесији, те да се СДА надала да ће међународна заједница санкционисати Републику Српску и њене функционере, нарочито предсједника Републике, чиме би се додатно ослабили ентитет и српско становништво.
"У посљедњем покушају да спријечи законити референдум, предсједник СДА поднио је апелацију Уставном суду о неуставности референдума. Пошто Суд још није донио одлуку у овом предмету, предсједник СДА тражио је од Суда да донесе привремену мјеру против референдума. Свега неколико дана прије заказаног датума одржавања референдума, Суд налаже привремену мјеру", додаје се у извјештају.
У извјештају Савјету безбједности УН подсјећа се да је Република Српска 25. септембра одржала референдум због политичке природе одлуке Суда, мишљења грађана да је ово питање од виталног националног интереса и чињенице да је референдум припремљен у складу са законом, те да је морао бити спроведен у складу са прописима.
Напомиње се да се политичка природа Суда види у овој и више од 90 других одлука које су стране одбиле да спроведу, попут одлуке којом се изборни систем за град Мостар проглашава неуставним због чега грађани Мостара не могу да гласају на локалним изборима још од 2008. године.
У извјештају се наводи да је одзив на референдум био сличан излазности на посљедњим општим и локалним изборима, гдје је 99,8 одсто гласача гласало за то да дан обиљежавања националног дана Републике Српске остане 9. јануар.
Указује се и на то да су кључни чланови СДА и других бошњачких странака одговорили на савјетодавни референдум пријетњама по безбједност Републике Српске и њеног предсједника.
"Готово непосредно по одржавању референдума у Републици Српској, предсједник
СДА Бакир Изетбеговић рекао је да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик завршити као Садам Хусеин, Муамер Гадафи или Слободан Милошевић. Упркос томе што се референдум уско бавио датумом празника Дана Републике, Изетбеговић је упозорио, прије референдума, да ће он 'вјероватно довести до колапса мира у овом дијелу Европе'", наводи се у извјештају.
Даље се подсјећа и на то да је бивши командант Сефер Халиловић запријетио ратом против Републике Српске ако буде одржан референдум о Дану Републике и хвалисао се да би Република Српска могла да издржи највише 10 до 15 дана, те да се ниједан лидер СДА, нити било која друга бошњачка странка, нису дистанцирали од ових пријетњи.
У одговору на ове директне пријетње лидери Републике Српске су позвали на мир, а предсједник Републике је поручио да су опције Републике Српске политичке, без иједне ратне и да Република Српска отвара фабрике и гради путеве, не наоружава се и не спрема за рат, као и да референдум нема никакве везе са сецесијом.
У извјештају се наводи да је поред пријетњи насиљем, у року од неколико дана након референдума, СДА затражила хапшење Додика преко главног тужиоца Горана Салиховића, који је Додику рекао да ће истрага против њега због референдума бити "приоритет".
"Стварни разлог позива предсједнику Додику и 'приоритета' који му је приписан је уплитање у локалне изборе 2. октобра, који су се одржавали за мање од недјељу дана, те да су поступци главног тужиоца у БиХ флагрантан примјер селективне примјене кривичног права зарад остваривања политичких циљева", истиче се у извјештају.
У извјештају је оцијењено да је позив Додику незаконит - са процесног становишта зато што га је главни тужилац издао прије него што је Уставни суд БиХ доставио обавјештење о неизвршавању одлуке, а у ком се као одговорно лице не наводи предсједник Додик, а са материјалног становишта зато што није учинио ништа осим реторичке подршке референдуму, јер Додик није донио Одлуку о одржавању референдума 25. септембра нити је имао могућност да заустави његово одржавање.
"Иницијатори Одлуке о одржавању референдума били су клубови посланика свих српских странака у Народној скупштини Републике Српске. Дакле, ни предсједник Републике ни Влада Републике Српске нису били ни иницијатори, ни доносиоци наведене одлуке", констатује се у извјештају и додаје да је Додик прихватио да га Тужилаштво саслуша, упркос непостојању легитимитета налога, али не у Сарајеву због пријетњи по његов живот.
У извјештају Савјету безбједности УН додаје се да је Народна скупштина Републике Српске размотрила тај став грађана на референдуму приликом израде нацрта закона у настојањима да обезбиједи да правни систем Републике Српске буде у складу са релевантним одлукама Уставног суда и израженим мишљењем грађана Републике Српске.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је 25. октобра нови закон према којем је 9. јануар задржан као Дан Републике који ће се, како је јасно речено, обиљежавати и прослављати као секуларни празник, а усвојене су и друге измјене у складу са одлукама Уставног суда.
"СДА је покушала безуспјешно да изазове кризу због Дана Републике Српске и референдума о дану његовог обиљежавања. Међутим, СДА је успјела, у одређеном степену, да лажно прикаже да Република Српска крши Дејтонски споразум и Устав БиХ. Република Српска је реаговала мирно, упркос провокацијама и нападима СДА, и тако спријечила да настала ситуација прерасте у кризу", закључује се у извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности Уједињених нација.