DW: Шта Пленковић планира за Србију и БиХ?
DW наводи да за нову хрватску владу Хрвати у Босни и Херцеговини неће бити тек бирачки џокер. Заузеће активну улогу према БиХ чије је унутрашње уређење за хрватске грађане пример нефункционисања државног апарата. Изненађујуће, и хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић објављује да управо то очекује од Пленковићеве гарнитуре, док се Србија за сада не спомиње у плановима нове хрватске политике.
“Предсједница, једна од креаторки спољне политике, до сада је избјегавала уплитање у регион и инсистирала је на другим приоритетима попут оријентације Балтик-Црно море. ХДЗ се враћа питањима Балкана као централним питањима спољне политике", каже у разговору за DW Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу.
Он сматра да је издвајање БиХ у односу на друге земље Западног Балкана ризично и патронизирајуће.
“У Хрватској би било много незадовољних да Словенија или Мађарска поруче да смо им ми централно политичко питање. Велико је питање колико мала држава попут Хрватске може да учини у БиХ. Ту се појављују далеко моћнији актери од саме Хрватске као што су САД, а у посљедње вријеме Русија и Турска. Ни ЕУ ту није успјела бог зна шта да уради", каже професор.
DW наводи да је и искусна политичарка, бивша премијерка Хрватске Јадранка Косор, изненађена заокретом на Пантовчаку.
“Што се тиче било каквог задирања у политику сусједне државе, сви хрватски политичари морају бити опрезни. Патронизирање може лоше да се тумачи не само у тој земљи, већ и шире. Хрватска мора да има јединствену политику. Генерално је нисам видјела у пропалој влади ХДЗ-а и Моста, као ни у корелацији са Пантовчаком. То треба искристализовати и строго позиционирати у оквире Устава који каже да Хрватска мора посебно да се брине за Хрвате који живе ван Хрватске", сматра Косорова.
Она напомиње да се као премијерка разилазила у много чему са тадашњим предсједником Ивом Јосиповићем, али не и око заштите Хрвата у БиХ.
“Данас као проблем видим генерацију политичара који су одговорни за ситуацију у БиХ. Када дођу политичари са све три стране који ће бити потпуно искрени и радити у интересу јединствене државе, доћи ће до помака. Хрвати у БиХ имају најтежу позицију и Устав јасно говори шта у вези с тиме треба чинити. Треба се чувати било каквих поступака који би могли да се уплићу у сувереност. Јер, уз све проблеме које има, БиХ је суверена држава", напомиње она.
DW наводи да, очекивано, најаве хрватског премијера и предсједнице иритирају Сарајево из којег према Загребу стижу увијек скептичне реакције.
“Чак и кад кажете "добар дан", неко то може сматрати непримјереним. БиХ је у свему што је до сада Хрватска радила, без обзира какве сигнале слала, увијек нашла разлог за приговор, јер је врло опрезна према хрватској улози. За то постоје озбиљни историјски разлози, не само из деведесетих, већ и из четрдесетих. Свако релативизовање НДХ у Хрватској - а ХДЗ је у томе шампион - у БиХ изазива узнемиреност. Због тога у Хрватској морамо да будемо осјетљиви како поступамо. Ове најаве неће допринијети смиривању тензија између Загреба и Сарајева“, тврди Јовић.
О редефинисању Дејтонског споразума све се чешће прича и у самој Хрватској, а Пленковић је већ раније најавио помоћ у уставној реформи БиХ по начелима потпуног федерализма.
“Вријеме Дејтонског споразума не треба занемарити, његова највећа вриједност је заустављање рата и спасавање живота. Олако говорити о томе није добро. Занимљиво, многи који наизглед брину о судбини БиХ радо су се сусретали са Додиком. Неприхватљиво је одржавање контаката на државном нивоу са особом која не признаје БиХ, као ни Сарајево као главни град", каже Јадранка Косор.
ДW наводи да је Јовић скептичан.
“Тешко је користити тај појам федерализације, јер већ унутар БиХ постоји федерација са којом тамошњи, а и Хрвати у Загребу, нису задовољни. Због тога не видим зашто би били задовољни федерализмом као моделом за цијелу БиХ. Појмовно би то могло да изазове доста конфузија. А, ако се покуша ревизија Дејтонског споразума, то неће успјети. То не може чак ни ЕУ да уради", каже Јовић.
Косорова сматра да је боље инсистирати на европском путу БиХ.
“Ту Хрватска има право да буде лидер у тумачењу ситуације БиХ коју многи у Европској комисији недовољно познају. Треба да се позиционирамо као држава која жели да помогне БиХ", каже она.
Међутим, професор Јовић сматра да се процеси евроинтеграција редовно користе као алиби за уплитање у политику сусједних држава.
“Чини ми се да је Хрватска ушла у ЕУ само због тога да би ХДЗ унутар земље могао да ради шта хоће, без спољног приговора или евентуалног мијешања које је до тада било снажно; од ЕУ до Хашког суда и УН. У спољнополитичком смислу, једино што је ХДЗ у ЕУ показао је то да има негативну политику притисака и условљавања према Србији и политику патронизације према БиХ. Не видим ништа друго у чему је Хрватска коју је водио ХДЗ имала иницијативу унутар ЕУ", наводи он.
DW наводи да, иако Загреб с времена на вријеме шаље поруку како су БиХ и Србија унутар Уније хрватски и европски интерес, Косорова каже да је садржаја премало и да све остаје на површини.
“То су повремени састанци и фотографисања, али без суштинског помака. Рецимо, сусрет Колинде Грабар-Китаровић и Александра Вучића, у вријеме док он као мандатар још нема овлашћења, а она нема никаквих овлашћења да у име државе потписује декларације или споразуме", напомиње она.
Косорова додаје да је много тога пропуштено када се бивши министар спољних послова Миро Ковач није појавио у Бриселу у тренутку док је Србија отварала преговарачка поглавља 23 и 24.
“Тамо је за столом требало да истакне све наше дилеме и услове; посебно у вези са законом којим Србија прогања хрватске бранитеље и у вези потраге за несталима. Потрага је лако рјешив проблем јер велик број одговора на горућа питања лежи у архивима непријатељске ЈНА", сматра Косорова
Она тврди да Београд игра двоструку игру, јер би откривање појединости отворило и питање кривичне одговорности у Србији.
“Али то Хрватска треба сувисло и концентрисано да артикулише. Србија, ако жели да буде чланица ЕУ, мора да призна пресуде међународних судова, напримјер о геноциду у Сребреници", каже бивша предсједница хрватске владе.
Јовић, са друге стране, напомиње да је Хрватска према Србији водила искључиво политику блокирања уласка у ЕУ, а та неуспјела политика, сматра, главни је разлог што Ковач више није министар.
“Његова политика је довела до бумеранга па је хрватска позиција у ЕУ ослабила. Не видим да су он, Орешковић и Карамарко помагали било какве брзе интеграције. Чини ми се да је за Западни Балкан једино рјешење - брза интеграција свих одједном, груписање тих земаља, а не индивидуални приступ. Али свјестан сам да у овом тренутку међу чланицама не постоји превелика воља за даљим проширењем", оцењује Јовић.
DW наводи да се, након рафалне размјене протестних нота које су Загреб и Београд користили у дневнополитичке сврхе, ситуација није битно побољшала.
“Недефинисана је због дјелотворности Министарства спољних послова и пале владе у целини, али и необичне политике коју паралелно води предсједница. Бивши министар Ковач је чак забранио да се говорирегија па је морало да се говори сусједство. Не смијемо да се бавимо трицама, јер ми смо сусједи и заувијек ћемо живјети једни поред других", закључује Косорова.
“Ово је можда шанса за нови почетак у којем ће барем тон бити примјеренији и неће се стварати незадовољство јавног мњења према онима са друге стране. Пленковић неће давати спектакуларне изјаве какве је давао Милановић или Ковач. Али интереси које је ХДЗ формулисао остају исти или врло слични, па се сама политика неће водити битно другачије“, закључује професор Јовић најављујући наставак патронизирања БиХ и скепсе према Србији.
Извор: Танјуг