Жене лидери - питање квота или ствар избора?
Учесници панела "Зашто нема више жена на руководећим позицијама" данас су у већини оцијенили да је то прво ствар личног изборам те потом друштвене климе, али да на тим позицијама треба да буду најбољи без обзира на пол.
Систем квота не значи много, а истовремено високо образоване жене перципира као мање вриједну категорију, речено је на панелу који је одржан у оквиру конференције из области HR-a "ARTof.HR2" , у организацији пословне школе "COTRUGLI Business School".
Директорка Тањуга Бранка Ђукић сматра да мали број жена на управљачким позицијама није прије свега резултат чињенице да друшто протежира мушкарце, већ чињенице да они протежирају сами себе, односно да је њихова потреба за лидерством већа.
Она је рекла да је начелно против квота и да лидери треба да буду најбољи, било да су мушког и женског пола.
"Ја, рецимо, не бих вољела да се на било којој одговорној позицији нађем као резултат настојања да се обезбиједи квота", рекла је Ђукић.
Она је навела да само дефинисање било ког проблема са префиксом жена - жена у политици, жене лидери, жене предузетници, на известан начин легитимише позицију жене као припадницу једне обесправљене, маргиналне друштвене групе.
Ђукић је истакла да друштвени проблем јесте кад сагледавамо бројке о малој заступљености жена, али да је на личном, појединачном нивоу то прво избор жене.
Директорка Тањуга истиче да посао тражи цијелог човјека, а лидерска позиција, "нарочито на урушеним мјестима, организацијама, системима које дижете, каквих је доста у друштвима у транзицији", тражи више од цијелог човјека.
"Ако сматрате да је нормално да ваш мушкарац има моћ, новац, да материјално обезбијеђује породицу, да носи кофере...то јесте легитимно, али вас ставља у позицију слабијег пола. И никада нећете бити лидер. То је питање нашег избора, а не обесправљености", рекла ја Ђукић. "Можда је ту одговор на питање зашто на лидерским позицијама нема толико жена", примијетила је она.
Са њом се сагласила директорка људских ресурса компаније НИС Наташа Стаменковић, која је такође рекла да је против система квота.
Она је објаснила да присуство жена у бордовима компанија не значи само по себи ништа и није гаранција да ће им бити дозвољено да учествују у доношењу одлука и бити поштоване једнако.
"Зато сам против бројки и квота, чак је и мало увредљиво за жене да буду бројке без правог значења", рекла је Стаменковић и додала да је важно да сви крену са истих полазних позиција и под једнаким условима.
"Свако треба да буде оно што хоће и све је ствар избора", навела је она.
Потпредсједница људских ресурса компаније Мол Здравка Деметер Бубало управо је говорила о бројкама и навела да је сектор енергетике, тешке индустрије, претежно мушки због тешких услова рада.
Она је прецизирала да свега један одсто жена присутно у руководећим структурама у том сектору.
Бубало сматра да је потребно да се још од основног, а затим и средњег образовања, дјевојке усмјеравају на области математике, инжењерства и свим другим којима се сада претежно баве мушкарци.
Генерални директор Подравке Звонимир Мршић је истакао да је генерално против система квота, али "да од нечега мора да се пође".
Мршић је рекао да присуство жена у доношењу одлука доприноси да се оне доносе јасније, лакше и боље, на шта му је реплицирала Стаменковић опаском зашто онда бордове у потпуности не чине жене.
Извор: Тањуг