Ренато, алас са Дунава - пеца и спасава животе
Како сам каже, он је четврта генерација аласа у породици Грбић, 55-годишњак са старе Карабурме који је одрастао на Ади Хуји. Још као дјечак сједио је на крају чамца и рибарио са оцем. Дане и ноћи проводи ловећи рибу код Панчевачког моста, али и у својој сада већ надалеко познатој “Коноби код Рената и Гоце“, смјештеној одмах испод “Панчевца“.
Већина га зна једноставно као Рената, многи га зову Спасилац, а има и оних који у њему виде - Мича Бјукенона! Ожењен је, има два сина и унучиће, на које је пренио љубав и страст према ријеци.
Прву особу спасао је још средином 90-тих година прошлог вијека, а од тада је пружио још једну шансу за живот и млађима и старијима, и женама и мушкарцима. Прије годину дана из воде је извукао чак и радника који је поправљао пругу на Панчевачком мосту и који се несрећним случајем обрео у ријеци.
- Увијек када кренемо у акцију спасавања имам бојазан да нећемо стићи на вријеме. Опустим се тек када је извучемо на суво, предамо љекарима Хитне помоћи и будемо сигурни да је још један живот спасен - каже Грбић.
Нажалост, већина оних које је спасао, нису жељели да буду спасени. И ријетки су га звали да се захвале.
- У контакту сам остао само са једном дјевојком која је имала 18 година када сам је спасио. Био сам јој чак и на вјенчању - рекао је Ренато.
Иако му, како сам каже, највише пријају похвале обичних грађана, остаће записано да је 2010. добио награду за херојско дјело, да је проглашаван за “Нај Београђанина“, носилац је плакете за најплеменитији подвиг, захвалницама се не зна ни број...
Извор: Блиц