Антички накит у Сингидунуму (ФОТО)
Мало је градова у Европи који могу да прикажу изложбу са предметима старим скоро два миленијума, а Београд ће ускоро учинити управо то, излажући сјајне примјерке накита који су Римљани користили у Сингидунуму.
- У римско доба накит је био веома цијењена и ријетка драгоценост, која је власнику доносила срећу и благодат - рекли су кустоси Славица Крунић и Миодраг Игњатовић, аутори изложбе.
Накит је обично носио веома личне поруке, често инспирисане филозофским идејама. Право да га носи имала је само цивилна и војна елита, која је и на тај начин јавности показивала свој друштвени статус, образовање и стечене заслуге.
- Простор данашњег Београда укључен је у састав Римске империје почетком нове ере, али је војни логор на Калемегдану основан тек на прелазу из првог у други вијек - истичу Крунићева и Игњатовић.
Највећи дио откривен је случајно, грађевинским радовима. Архитекта Марсел Нахман је 1933. године због открића римских гробница, зауставио радове на изградњи куће код данашњег Дома синдиката. Након Другог свјетског рата археолози су по позиву грађана више пута испред машина откривали и спасавали остатке римских гробница са богатим прилозима.
Ти налази су данас најврједнији дио колекције Музеја града Београда.
Територија Сингидунума се стално ширила, а становништво увећавало, нарочито средином трећег вијека. Археолошки налази откривају да је, поред староседелаца и војника, махом из Мезије, нови град привлачио и грчке ослобођенике из градова у Малој Азији, вјеште занатлије из Сирије и Египта...Пристигло становништво је са собом донијело локалне ритуале, култове и обичаје. Њихов суживот са старосједеоцима говори да је заједница Сингидунума била друштво широке толеранције, која им је омогућила складан и просперитетан живот.
Криза Царства се у Сингидунуму осјетила тек крајем четвртог вијека. Насеље се драстично смањује, а сахрањивање се поново врши у непосредној близини старог утврђења. Пронађени гробови у оквиру каструма, као и крхки трагови остатака античке архитектуре, указују да је каструм сведен на ниво малог четвртастог утврђења у близини Диздареве куле.
На накиту откривеном уз покојнике, уочава се утицај германског стила, што указује на снажније контакте и прилив германског становништва, које се укључивало у римски систем.
У Железнику је 1988. године пронађен саркофаг у којем је сахрањена жена са огрлицом од двије перле израђене од истог комада смарагда. Археолози слуте да овај локалитет крије остатке луксузне виле, а смарагд од 26 карата је и данас права ријеткост.
Пред нама се смјењује прстење, а на једном је млади Ахил са испруженом руком у којој је зец. Ова врста накита била је неизоставна у доба Сингидунума.
Римљани из Сингидунума, било да су мушкарци, жене или дјеца, обавезно су носили прстење. Као и данас, златно и сребрно прстење Римљани су поклањали као завјетне, вјеридбене или вјенчане дарове, а служило је и као печат.
Симбол птице на накиту археолози су налазили најчешће у женским гробовима, с краја четвртог и почетка петог вијека. Мотив птице често се тумачи као симбол хришћанства, али се такође може посматрати и као вјесник побједе и слободе.
Ћилибарске перле различитог облика, које су биле нанизане на гвоздене чланке са граничницима само су један од бројних налаза с краја трећег вијека.
Трговина ћилибаром је миленијумима повезивала народе Европе, због чега су митови и вјеровања о њему веома слични међу народима Старог континента. Ћилибар симболише сунце, извор живота, а од давнина је позната његова благородност по човјека. Становништво Балкана га је вјероватно симболички повезивало са митом о Аполону, новом сунцу, заштитнику херојских врлина, победнику над тамом.
Ова традиција, да благо градских музеја буде приказано на Београдској тврђави, током претходних година задобила је велики број поклоника.
Извор: Вечерње новости