Мјесец српске културе у Мађарској
У библиотеци Института за словенске и балтичке језике Филозофског факултета државног Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржан је округли сто на тему „Kако сачувати и развијати српски језик и културу у расијању”.
Циљ Смјера за српски језик и књижевност и Српског културног центра у Будимпешти, као суорганизатора, био је да се стручном дебатом на академском нивоу, утврди садашње стање на пољу учења српског језика и развоја књижевности и културе Срба у расијању, а затим да се укаже на могућности, путеве и начине интензивирања рада на очувању језика и културе, као основних одредница идентитета једног народа.
Округли сто је, такође, имао за циљ и да стручној и широј јавности пренесе поруку да је потребно израдити програм – манифест – за развој српског језика и културе, који би требало да садржи теоријска начела и понуди препоруке за побољшање институционалне сарадње и дугорочни развој језика, књижевности и културе у нашем расијању.
На готово трочасовном скупу, који је протекао у врло активном и конструктивном разговору и размјени мишљења и искустава, утврђене су значајне смјернице и препоруке за културни развој Срба у расијању. Учесници округлог стола били су сагласни у томе да се позитивни примјери могу добити у нашем непосредном окружењу и да би стога било од великог значаја сагледати технике и резултате других народа у региону у очувању и подршци развоја своје дијаспоре, свог расијања.
Kао закључак округлог стола, истакнута је потреба да припадници српског народа изван Србије мобилишу сопствене снаге и активније се посвете раду на очувању и развоју српског језика, као што се то ради у појединим институцијама и удружењима у расијању, чији су представници овом приликом изнили своја искуства.
Остим тота, истакнута је неопходност да се још више назначи потреба за свеобухватном националном кампањом и већом бригом матице за ово питање, које је, по мишљењу учесника скупа, кључно за опстанак Срба у расијању, којих данас, како се процјењује има око четири милиона.
Већина учесника округлог стога, широј публици се представила сутрадан и у својству књижевних стваралаца, на традиционалном „Пештанском књижевном омнибусу”, казујући своје стихове или краћа прозна остварења са позоришне сцене Српског културног центра, који се налази у самом центру мађарске престонице. Придружили су им се аутори из Мађарске, Србије и из Републике Српске, а представљена је и поезија из Аустрије.
У оквиру ове мултимедијалне вечери наступио је и Мали хор Српског културног удружења „Просвјета” из Беча, који је у Будимпешту допутовао специјално за ову прилику. Публика је имала прилике да погледа и документарни филм о Сави Бабићу, познатом преводиоцу, књижевнику и оснивачу катедре за хунгарологију на Филолошком факултету у Београду.