Бардош: Главни изазов - балканска мрежа "Исламске државе"
"Један аспект који заслужује пажњу је тај да велики број страних ратника потиче из овог региона: према студијама, БиХ и Косово дају више џихадиста добровољаца по глави становника него било која друга земља у Европи", напомиње Бардош.
Бардош у тексту објављеном на сајту Америчког центра за демократију истиче да је други аспект то да "Исламска држава" сада инструише своје поданике да своје финансијске донације усмјеравају преко овог региона.
"Чињеница да је БиХ тако важан вод за финансијске токове 'Исламске државе' открива континуирано постојање мреже терориста у земљи који су обучени за трансфере новца, те потпуни неуспјех двадесетогодишње међународне управе да се суочи са тим проблемом у земљи", истиче Бардош.
Он подсјећа да је, на примјер, у новембру 2015. године министар безбједности БиХ Драган Мектић јавно признао да у БиХ постоје подручја гдје правна држава не може дјеловати јер су радикални исламисти у њима наметнули свој поредак, док је у септембру 2014. године албански министар спољних послова Дитмир Бушати дао до знања да су се кампови за обуку терориста за оне који се придружују џихаду у Ираку и Сирији појавили у Албанији.
"Даље, аустријски обавјештајни извјештај из 2014. потврдио је да вехабијски миље у којем цвјета милитантни исламизам у југоисточној Европи наставља да метастазира и да гради своје нове заједнице. То се наставило на разговорима о балканским камповима за обуку на Самиту Г7 у јуну 2015. године у Шлос Елмау", подсјећа Бардош.
Такође, наглашава Бардош, извјештај Европола из јануара ове године наводи промјену у начину рада /модус операнди/ "Исламске државе" када је ријеч о терористичким нападима, даје детаље о мјестима за обуку на Балкану и унутар ЕУ, гдје се учи о преживљавању и техникама како се одбранити приликом испитивања и стимулише искуство борбе под маском "спортских активности".
"У случају БиХ, стратешка калкулација која иде за тим да се одабере екстремистичка база је очита у чињеници да су они смјештени дуж међународне границе или дуж међуентитетске линије у изолованим локалитетима гдје постоји само један улаз и излаз", пише Бардош.
Он додаје да ће одбрана Европе од "Исламске државе" захтијевати свеобухватну стратегију за борбу с балканском инфраструктуром "Исламске државе", нарочито са објектима за регрутовање и обуку у овом региону.
"Објекти за обуку терориста у БиХ често дјелују под маском 'омладинских кампова', који су постављени у удаљеним крајевима далеко од знатижељних очију, гдје бивши муџахедини узимају младе људе и одводе их у локална брда и шуме да би добили војну обуку и дали новим кадровима шасну да изграде однос у тим екстремистичким мрежама", истиче амерички стручњак.
Он додаје да анализе показују да су екстремисти који регрутују неколико година старији и узимају млађе људе под своју бригу, организују активности којима се људи повезују као што су излети, камповање и спортски догађаји.
"Онај који регрутује постепено изолује регруте од њихових породица и заузима улогу ментора. У тој новоутемељеној клики, млади регрути налазе социјалну интеграцију и духовни простор за којим су жудили, а како се радикална индоктринација интензивира, појачавају се и везе око заједничког погледа на свијет", појашњава Бардош и додаје да такви кампови намјерно нису стални, тако да је теже службама да их нађу.
Он напомиње да широм западног и јужног Балкана екстремистичке џамије такође служе као базе за милитантне исламисте, наводећи као примјер сарајевску џамију Краља Фахда која је изграђена саудијским новцем и процјењује се као епицентар ширења радикалних идеја у БиХ.
"Нажалост, затварање терена 'Исламске државе' за обуку на Балкану и укупне инфраструктуре ће бити јако тешко. Најприје, међународни званичници више се фокусирају на то да проблем прикрију или да га игноришу него да се њиме баве. Такође, одбијају да се суоче са онима који политички подржавају милитантне исламисте. У БиХ се широко сматра да вехабијски покрет подржавају радикали у оквиру исламске странке покојног Алије Изетбеговића - СДА", наглашава Бардош.
Он наводи да постоји мноштво доказа који показују да "тврда линија" исламиста у оквиру бошњачких политичких структура дозвољава терористима и другим екстремистима да дјелују у земљи у задње двије деценије, а да су покушаји бошњачких структура да прикрију исламистичку екстремистичку пријетњу укључивали и ометање сарадње са међународним првосудним институцијама.
"На примјер, између јануара 2000. и октобра 2004. године, званично Сарајево је одбило 40 захтјева тужилаца Међународног трибунала за бившу Југославију за достављањем документације везане са учествовање муџахедина у Армији БиХ", подсјећа Бардош.
Он напомиње да су, упркос широко распрострањеној и иманентној пријетњи коју представља милитантни исламистички покрет у југоисточној Европи, међународни званичници до сада нерадо били спремни да се суоче са овим проблемом.
"У септембру 2014. године, Стејт департмент је двојицу балканских екстремиста, лидера босанских вехабија Нусрета Имамовића и косовског џихадисту Лавдрима Мухаксерија, сврстао у групу 10 'глобалних терориста', а било је хапшења и гоњења балканских џихадиста у Аустрији, Италији и САД, те у самом региону. Нажалост, након двије деценије 'гурања главе у пијесак' остаје нејасно да ли је све то премало и прекасно", оцјењује Бардош.
Амрички стручњак закључује да, у недостатку озбиљнијег и фокусиранијег напора у правцу суочавања са овим проблемом, милитантни исламисти са Балкана и даље пријете југоисточној Европи, источном Медитерану и цијелој Европи, а може се очекивати да се ове пријетње наставе и у будућем периоду.