Хофер : ЕУ је у тешкој кризи, али није изгубљена
Кандидат Слободарске партије за предсједника Аустрије и трећи предсједник аустријског парламента Норберт Хофер увјерен је да ЕУ има будућност и да ће Унија из кризе изаћи снажнија, ако буду донијете праве одлуке.
"ЕУ јесте у тешкој кризи, али није изгубљена. Ако сада донесемо праве одлуке и мјере, онда ЕУ има веома позитивну будућност. Међутим, не смије да се деси да имамо испаде попут политичар из Луксембурга, који је рекао да Мађарска треба да се искључи из ЕУ, а да на другој страни преговарамо са Турском о чланству. Морамо сви бити хладне главе и окренути се основним вриједностима Уније", рекао је он у интервјуу Тањугу.
Хофер наводи да се треба окренути бољој економској, али и сарадњи око великих европских тема, као што су безбједност, привреда, тржиште рада.
"ЕУ треба да се посвети важним стварима, а не оним малим, као што је регулисање које ћемо маслиново уље имати за столом, или како треба да изгледа сијалица", казао је он.
Свој приједлог да Аустрија приступи Вишеградској групи, Хофер образлаже јачањем гласа малих држава у ЕУ.
"То је интересантна идеја. У ЕУ имамо велике играче, као што су Њемачка, Француска, раније је то била и Велика Британија, која нажалост напушта ЕУ. А ту су и земље Бенелукса, као и друге државе које стоје саме по страни. Оне имају сличне интересе и начин размишљања. Ако успијемо да се усагласимо око важних одлука, онда те државе добијају на значају у Унији, а то за ЕУ може бити само добро", објаснио је.
Хофер је увјерен да ће до краја његовог мандата, ако буде изабран на мјесто предсједника Аустрије, ЕУ бити другачија и да ће Србија сигурно бити земља чланица.
"Увјерен сам да ће то бити једна другачија ЕУ и да ће Србија бити њена чланица", нагласио је Хофер.
Можда ће, наставља он, бити измјене у вези са заједничком валутом, јер се евро налази под притиском, а неке земље желе чврст евро, неке слабији.
“У међувремену, штампамо пуно новца“, подсјетио је Хофер.
Према његовим ријечима, за очекивати је да буде и других споразума, а то а њега значи премијештање надлежности из Брисела на државе.
“Надам се да ће то бити боља Унија“, казао је он.
Хофер је рекао да не вјерује да би Њемачка могла да се окрене самој себи и запостави ЕУ, канцеларка Ангела Меркел је у многим областима водила, каже, исправну политику, али је у двије области направила грашке.
“Прво се тиче изласка Њемачке из нуклеарне енергије. Ја сам, као и већина Аустријанаца, противник нуклеарне енергије, и залажем се за обновљиве изворе енергије. Међутим, када се донесе одлука о изласку онда то мора бити регулисан и паметан процес. Меркелова је донијела одлуку о окретању леђа нуклеарној енергији, али је подржала угаљ као важан енергент, нешто чиме се поново оптерећује животна средина“, објаснио је Хофер.
Друга грешка Меркелове је, према његовим ријечима, што је у јеку избјегличке кризе рекла "ми ћемо то савладати".
“Ми - то су људи, и они не могу да савладају тај број избјеглица. Грађани у Њемачкој, Аустрији, Шведској и многим другим земљама спремни су да помогну, али ни Европа се не смије преоптеретити. Том проблему мора да се приступи мјером која је савладива. Прошле године смо примили 90.000 нових избјеглица, а многи од њих су економске, не ратне избјеглице. Сада ће услиједити и спајање породица. То су бројке које не можемо лако савладати“, истакао је он.
Хофер је уверен да Аустрија може и мора да допринесе повратку ЕУ основним идејама и јединству.
“То мора бити у интересу Аустрије као земље у срцу Европе. Функционисање ЕУ је од великог економског значаја, али је то и важан мировни пројекат Европе. Знамо колико је трајало у Европи да се зацијеле ране Првог и Другог свјетског рата. Оне још нису залијечене“, нагласио је.
Хофер је рекао да се зна и да је потребно још доста времена да се залијече ране у државама бивше Југославије, јер су многи у својим породицама изгубили вољене особе у стравичном рату који је захватио тај простор и отворио ране на све стране.
Међутим, снажна економска сарадња, како је примијетио, може да учини праштање много лакшим.
На тврдње појединих медија у Аустрији и међународној заједници да би Аустрија његовим избором скенула у десно и да би он као предсједник покренуо лавину доласка на власт десничарских политичара и у другим земљама ЕУ, Хофер је узвратио питањем: “Шта је десница, а шта љевица?".
"Ако погледам партијски програм ФПО, анализирам и упоредим са порграмом Демократа у САД, онда је програм ФПО лијево од оног што пропагирају америчке демократе. Подјела на политичку десницу и љевицу се може правити само унутар једне државне структуре. У аустријском парламенту немамо есктремно десничарску, нити екстремно љевичарску партију. Зато се радо каже да је ФПО екстремно десничарска партија, а Зелени екстремно љевичарска, али то није исправно“, рекао је Хофер.
Из угла Зелених, додаје, ФПО је веома десно, али из угла ФПО, Зелени су веома политички лијево.
“Укупно гледано, ријеч је о питању разума. Одлуке које доносим морају бити разумне. Због тога смо ми, ФПО, у економско-политичким питањима либерални, у социјално-политичким лијево оријентисани, али у безбједносно-политичким десно“, објаснио је.
На предсједничким изборима у Аустрији се, како је истакао, доноси одлука о будућем правцу у којем ће се кретати држава.
Зелени су се увијек залагали за већу имиграцију, отворене границе, за то да више људи дође у земљу, за од државе контролисану привреду, снажан државни сектор, слабљење војске... набраја Хофер.
“На предсједничким изборима се упућују сигнали. Ако ја побиједим, то је јасан сигнал да грађани желе контролу имиграције, снажнију војску, јер нам је потребна безбједност, као и јачање полиције, али и сигнал у правцу слободније економске политике. То би дало и влади смјернице шта желе гласачи, да ли желе Зелене, или као што волим да кажем - разум“, истакао је.
Када је ријеч о актуелној аустријској коалиционој влади, Хофер је изразио жаљење због непрестаних свађа коалиционих партнера, рекавши да би желио да влада вријеме користи за рад, а не свађе.
Свађе би могле да сигнализирају, како је рекао, на превремене парламентарне изборе.
“Имали би превремене изборе још на јесен да није дошло до одлагања предсједничких избора. Рачунам с тим да нећемо гласати о влади тек 2018. већ идуће године, и то на прољеће“, оцијенио је Хофер.