ДОЊА: НИКО НАМЈЕРНО НИЈЕ ХТИО РАТ У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Караџић је у данашњем унакрсном испитивању тражио од Доње, који је годинама истраживао регион бивше Југославије, да потврди да је ратну опцију заступало руководство БиХ и Хрватске и у прилог тој чињеници цитирао изјаву тадашњег предсједавајућег Предсјендиштва БиХ Алије Изетбеговића да се БиХ могла опредијелити за мир, али би онда остала у Југославији, као и изјаву хрватског предсједника Фрање Туђмана да рата не би било да га Хрватска није жељела. Коментаришући Изетбеговићеву изјаву, Доња је рекао да то "не значи да се он свјесно опредијелио за рат, већ да је говорио о припремама за рат". "Одбијам идеју да је постојао унапријед одређени пут ка сукобу. Мислим да нико није намјерно хтио рат, па ни ви", сматра Доња. Караџић је своје тврдње поткријепио снимком разговора хрватских министара унутрашњих послова и одбране Мартина Шпегеља и Јосипа Бољковца о наоружавању Хрватске, који је 19. октобра 1990. начинила Контаробавештајна служба тадашње Југославије. Доња се сложио да су "Срби имали разлога за бригу када је проглашен Устав Хрватске" и додао да "српски представници нису прихватили одговарајуће формулације". "Догађаји у Хрватској могли су да допринесу страху Срба у БиХ, с тим да су Босанци сматрали да је оно што се дешава у Хрватској другачије од ситуације у БиХ", тврди Доња. У наставку унакрсног испитивања Караџић је рекао да су републике бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије отцјепиле противзаконито и противуставно, али је свједок Тужилаштва амерички историчар Роберт Доња рекао да он то не зна, јер "није ескперт за устав". Доње је годинама истраживао регион бивше Југославије, а Тужилаштво га је позвало да представи своје извјештаје о настанку Српске, изводима са сједница Скупштине РС, те о српским лидерима у БиХ од 1992. до 1995. године и "опсади Сарајева". Доња је, практично, први свједок на овом суђењу који у цјелини даје исказ пред судом, умјесто да се искази са ранијих сведочења уводе у списе као доказ. Ово му је 13. пут да се појављује као свједок експерт у неком предмету пред Хашким трибуналом. На суђењу Караџићу, он је девети свједок оптужбе од почетка извођења доказног поступка. Од Доње је затражено да пред претресним вијећем објасни шест стратешких циљева Срба у БиХ и шта су они представљали у територијалном смислу. Караџић процењује да ће му за унакрсно испитивање овог свједока требати чак 30 часова. Некадашњи предсједник РС оптужен је за геноцид, злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања у периоду од априла 1992. до новембра 1995. године. Суђење ће бити настављено сутра.