РТРС на "Балканској мигрантској рути"- Прихватни центар Суботица (ФОТО)
Већину смјештених чине мушкарци различите старосне доби, док жене и дјеца чине до двадесет одсто укупне популације која се тренутно налази у овој врсти колективног центра.
Никола Попов, службеник Комесаријата за избјеглице Србије истиче да овај смјештај спада у категорију кампова отвореног типа, као и да је мигрантима пружена потпуна слобода кретања.
- Камп је тренутно половичино попуњен, док једни мигранти пристижу, други га напуштају и настављају даље, каже Попов.
Екипа РТРС-а посјетила је посебан дио кампа намијењен за едукацију дјеце "Дјечији кутак".
Психолог Тамара Миленковић из новосадске Екуменске хуманитарне организације истиче да је у једном тренутку у кампу боравило двадесеторо дјеце, али се тај број временом смањио.
- С дјецом разговарам на различите начине, користимо услуге преводиоца или причамо на енглеском језику. Дјеца као дјеца, у првом плану им је игра, каже она.
Због динамичног протока миграната који долазе и одлазе неријетко се у кампу дешавају здравствени проблеми. И поред тога што је у центру осигурана здравствена заштита, инфекција су незаобилазна појава.
Мигранти у први мах тешко пристају на разговор пред камером али како посјета одмиче све слободније прилазе са жељом да подијеле своје искуство, животну причу и тешкоће. Намјера им је,кажу, да се домогну земаља Европске уније.
Сви до једног имају исти циљ, доћи до Њемачке. Задња препрека на том путу им је, кажу, Мађарска, која по њиховим ријечима тренутно пропушта само жене и дјецу, до петнаест особа дневно.
Неколицина миграната из суботичког кампа више пута је покушала да пређе мађарску границу, безуспјешно, исто толико пута су били враћени.Поручују да не одустају - за три дана идем опет, па шта буде, истиче један од њих.
Петнаестогодишњи Афар из Пакистана у разговору са новинарима РТРС-а истиче да путује сам, родитеље је, додаје, оставио у Пакистану. На питање зашто је одлучио да напусти своју земљу, каже да жели бољи живот за себе у Европи.
- Имам пријатеље у Њемачкој. Рекли су ми да дођем, тамо могу да се образујем, да постанем неко, додаје Афар на течном енглеском језику.
-Сад сам овдје, али идем даље. Иако ми је све овдје чудно, и култура, и храна, свиђа ми се ова земља, људи су добри према нама - закључује на крају приче овај петнаестогодишњак.
Особље суботичког кампа и неколицина волонтера из хуманитарних организација на дневном нивоу обезбјеђују мигрантима потрепштине за личну хигијену, оброке, као и свакодневну здравствену заштиту.
