Ексхумација у бившем логору "Виктор Бубањ" у Сарајеву (ВИДЕО)
Скелетне остатке, дијелове одјеће и обуће, у петак послијеподне пронашли су грађевински радници током земљаних радова.
С обзиром да је нашој новинарској екипи био забрањен приступ мјесту ископавања, ипак смо успјели да забиљежимо остатке мушке обуће извађене из земље.
Симптоматично, поријекло фрагмената костију пронађених у петак, предмет су спорења Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ. Из прес службе Института тврде како су кости људског поријекла. Из Тужилаштва БиХ кажу – животињског!
Незванично, током визуелног прегледа патолог Хамза Жујо није могао јасно да одреди поријекло дијела ексхумираних фрагмената.
Поред ешалона истражилаца, постаје нажалост бх пракса, да људске кости проналазе грађевинари. Након, Козловца код Тузле -прије само неколико седмица, гдје људске кости овог или оног рата и даље газе животиње и ломе грађевинске машине, неочекивани ископ у судском комплексу.
И поново контрадикторне информације о поријеклу. Пријеподне је портпаролка Института за нестала лица тврдила како су кости људског поријекла.
Послијеподне њен колега из Тужилаштва Борис Грубешић – каже животињског су поријекла. У стилу наметнутог врховног тумача – каже и да су за информације једино они овлашћени.
Како год – овлашћени су приступ микро локацији изричито забранили новинарима. Но – по дворишту машина им је копала цијели дан. И дефинитивно пронашла остатке мушке обуће, што је потврдила и поступајући тужилац Сања Јукић. Да ли ће за Тужилаштво и тај доказ бити смјештен међу животињске остатке!?
Не би чудило за ово мјесто давно окаљане правосудне етике. Јер судије и тужиоци који су ратних година неписмене 70-огодишње старице пресуђивали за наводно снајперисање, бх правосуђем и данас ведре и облаче. Попут тужиоца Ибре Булића, судија Даворина Јукића и Шабана Максумића или вјечног директора у потрази за само несталим Бошњацима, Амора Машовића. Сви они били су чести посјетиоци унутар крвавих зидина комплекса, у којем је од батина умрло најмање 70 Срба.
Знају породице жртава и српски члан Институтта и најмање двије микро локације унутар комплекса за које преживјели логораши и свједоци тврде – да су гробнице. Уз услов да кости нису премјештане.
Остатке жртава сарајевског Аушвица, породице и комшије проналазиле су у јами Казани. Или у
сарајевској иловачи – у и око комплекса – који би требало да буде морална и правосудна вертикала! Али како када ни властито двориште поспремили нису?