Финска ће дијелити 560 евра мјесечно својим становницима

Ријеч је о експерименталном увођењу тзв. темељног универзалног дохотка, већ познатог под енглеском кратицом UBI (universal basic income), пише загребачки "Вечерњи лист".

За неке је темељни доходак замка која ће послодавцима омогућити да отпуштају запослене мирне савјести, а за друге замајац који ће повећати потрошњу и искоријенити сиромаштво.

У сваком случају, утопијски сан у ком нико није на улици, није гладан, не носи крпе и има сигуран приход сваки мјесец за који не мора испунити никакве услове шири се и у другим земљама и експериментално испробава у неким мјестима у Холандији и Канади, а томе се расправља и на Новом Зеланду.

Финци су о томе дискутовали до 9. септембра, а сад, и без анализираних резултата расправе, иду у примјену од 1. јануара 2017.

Тако ће случајним избором између незапослених који примају новчану накнаду бити изабрано њих 2.000 и сваки ће добити 560 евра мјесечно.

Након двије године биће упоређено понашање те групе незапослених с једнаком групом која ће и даље примати редовну новчану накнаду с бироа, која такође износи 560 еура.

Разлика је у томе што ће се тестирани моћи запослити, а да им приход од 560 еура и даље остане, док остали незапослени губе помоћ ако нађу посао.

О идеји увођења темељног дохотка за свакога већ се деценијама расправља и истиче како би се тиме искоријенило сиромаштво у земљама у којима хране и одјеће па и станова заправо има и превише па се чини перверзним што многи трпе тешку оскудицу.

Занимљиво је да се за темељни доходак залажу и неки неолиберални економисти, још од Милтона Фридмана. Идеја је да темељни доходак добије свако ко не заради довољно за живот, а била би одређена и граница прихода након које би се темељни доходак враћао држави.

Али, има и оних који тврде да је темељни доходак за свакога неолиберална замка, којом би се постигло да послодавци могу отпуштати мирне савјести и без друштвеног притиска. Тако би могли задржати само најмањи број запослених који би онда и сами радили под теретом пријетње да ће завршити на темељном дохотку који вјероватно неће бити довољан за живот средње класе, који би укључивао аутомобил, годишње одморе, школовање дјеце.

У Швајцарској је народ на референдуму у јуну већином од 77 посто одбио увођење темељног дохотка, али иницијатори су задовољни што се о том питању у конзервативној Швајцарској уопште озбиљно разговарало.

Тамо су амбиције биле превисоке, предлагали су чак 2.500 швајцарских франака мјесечно.