Свјетски лидери у УН усвојили план за избјегличку кризу
Питање шта радити са 65,3 милиона расељених колико их тренутно има у свијету било је у фокусу Генералне скупштине УН која је окупила лидере 193 државе чланице на првом самиту посвећеном великим кретањима избјеглица и миграната.
"Данашњи самит представља значајан помак у нашим колективним напорима да се ухватимо у коштац са изазовима људске мобилности", рекао је генерални секретар УН Бан Ки Мун.
Он је додао да ће декларација значити да "већи број дјеце може да похађа школу, већи број радника може безбједно да тражи посао у иностранству умјесто да су препуштени на милост и немилост кријумчарима, и више људи ће заиста моћи да бира гдје ће отићи када окончамо рат".
Декларација није правно обавезујућа и не садржи конкретне обавезе, али позива земље да штите људска права избјеглица, појачају хуманитарну помоћ и повећају обим насељавања избјеглица.
Овај документ има за сврху да стандардизује одговоре на положај избјеглица и пружи боље образовање и запослење избјеглицама, а такође охрабрује насељавање и обухвата планове за борбу против ксенофобије.
Декларација утире пут преговорима о обезбјеђивању смјерница за понашање према избјеглицама у "осјетљивим ситуацијама" и о тражењу праведније подјеле терета у знак подршке избјеглицама у свијету.
"Горка истина је да је овај самит сазван зато што смо разочарали народ у Сирији који одавно пати, а ми нисмо зауставили рат у самом зачетку. Разочарали смо и друге у сада хроничним зонама сукоба, из истог разлога. Разочарали смо милионе миграната који заслужују далеко више од живота обиљеженог очајем од колијевке до гроба", рекао је високи комесар УН за људска права Зеид Раад ал-Хусеин.
Он је поздравио политички консензус постигнут усвајањем њујоршке Декларације о мигрантима и избјеглицама, али је упозорио да не треба бити самозадовољан.
Како је истакао, ксенофобија је главни фактор који је допринио досадашњем неуспјеху и нагласио да се "то може промијенити".
Конкретнији напредак се очекује на самиту који је за сутра сазвао амерички предсједник Барак Обама, гдје би најмање 45 земаља требало да обећа удвостручење обима насељавања и већи приступ образовања за милион младих, као и приступ запошљавању за још милион расељених.
Како је најавила америчка амбасадорка у УН Саманта Пауел, Обама ће, прије тог самита, одржати састанак са директорима 50 компанија о томе шта приватни сектор може да учини како би допринио рјешавању избјегличког проблема.