Изложба о страдању Срба у Сарајеву
Предсједник Института за проучавање српских жртава у 20. веку Миливоје Иванишевић је прије приказивања филма "Први напад на Илиџу", рекао да ће током септембра бити још прилике да се у Београду подсјети на страдање Срба у Сарајеву током деведесетих година 20. вијека.
Он је навео да је у жељи да се одужи страдалим Србима у Сарајеву припремио студију о Сарајеву и да је за ту књигу предговор написала академик Смиља Аврамов.
Иванишевић је додао да књига садржи разне документе тадашњих српских власти, резолуције Савјета безбједности које се односе на Сарајево, апеле за спас Срба из муслиманског дијела Сарајева.
Он је истакао да је из Београда по завршетку рата отишла пут Сарајева једна донација да би се тим средствима деминирало подножје Требевића и да би се уредило шеталиште за муслимане.
- Људи из Сарајева су ми потврдили да је то учињено да би се затрли остаци скривених гробница, а ви и сами знате колико стотина људи из Сарајева тражимо и колико их се воде као нестали. Вјероватно се ту испод шеталишта налазе - каже Иванишевић.
Он је подсјетио да је у Сарајеву и око њега током рата било око 120 логора за Србе.
Предсједник Удружења породица палих бораца Сарајевско-романијске регије, Славица Попић Харт, рекла је да су након Дејтонског споразума Срби из Сарајева морали да напусте своје домове, али су са собом понијели и посмртне остатке својих најмилијих које су сахранили поново на Сокоцу на Романији. То је такозвани Мали зејтинлик на којем почива 1.000 српских синова просјечне животне доби од 24 године.
Она је вечерас, окупљенима који су дошли да погледају филм Давида Мандића о нападу на Илиџу и изложбу слика Борка Мочевића "Бијели гавран", указала да је међу младићима који су сахрањени у Малом зејтинлику 120 јединаца, 62 породице су сахраниле по два сина, а шест породица по три сина.
И остали учесници скупа жељели су да подсјете да је током рата деведесетих година страдало око 8.000 житеља Сарајева српске националности.
Из овог удружења поручили су да се надају да ће најављени референдум о Дану Републике проћи "како треба", уз напомену да они нису политичко удружење, али да се залажу за очување српског језика и писма.
Вечерашња изложба слика "Бијели гавран" Борка Мочевића, осим што је изложба репродукција, интересантна је и по томе што се на сликама налазе и пригодни текстови књижевника Жељка Пржуља.
На скупу су говорили и предсједник Градске скупштине Источно Сарајево Мирослав Лучић и чланови удружења "Ћирилица", остали гости из Источног Сарајева који ће Београд посјетити и током манифестације "Дани Републике Српске у Србији" који се обиљежавају у септембру у Београду.