Вучуревићев мандат обиљежила неиспуњена обећања и вербални атаци (ВИДЕО)
Из Центра цивилних иницијатива су пребројали 72 обећања на којима је заснивао кампању, која ни данас, дан пред нову предизборну кампању нису испуњена.
Требиње се често помиње и као рекордер по броју запослених у градској администрацији која и ових дана, по налогу градоначелника, добија десетине нових радника. Најновија пажња на најјужнији град Српске усмјерена је на дан славе града, опет због Славка Вучуревића и његових сарадника који су својим понашањем бацили сјенку и на Свето Преображење Господње.
Славку Вучуревићу, градоначелнику Требиња, прије четири године у предизборној кампањи уста су била пуна предизборних обећања. Његову четворогодишњу владавину обиљежила је и непристојна и неприкладна реторика, вербални атаци на највише представнике власти у Српској, новинаре и све његове неистомишљенике или оне који, једноставно, имају другачији став од његовог.
Предизборна обећања Вучуревића током септембра 2012. године била су ружичаста и улијевала повјерење што је показао и његов изборни резултат.
Јовица Рупар који је у Доње Чичево код Требиња избјегао из Стоца мислио је, каже, да ће Вучуревић бити човјек од ријечи, макар у неким најзначајнијим сегментима и обећањима битним за егзистенцију. Јовица и његов отац су ратни војни инвалиди. У Јовичином домаћинству има седам чланова од којих је пет радно способно, а чије су књижице и даље на бироу.
Разочаран у Вучуревића је и Миодраг Бјелица којег је такође ратни вихор из Стоца довео у Доње Чичево. У његовој седмочланој породици је троје школараца. Нико не ради. Оба наша саговорника егзистенцију обезбјеђују бавећи се пољопривредом. Надали су се и тој обећаној хладњачи за откуп пољопривредних производа.
Четири године након што је Вучуревић сјео у фотељу градоначелника, у Требињу нема фабрике обуће Бема. Нема ни хладњаче за откуп пољопривредних производа. Нема ни индустријске зоне Волујац... Социјална карта је можда урађена, али није се по њој запошљавало. За то вријеме, град није добио ниједан производни погон. Отворена су три тржна центра, али и затворене бројне мале продавнице. Продат је знатан дио градске имовине, по цијени која јавности није позната. Новац добијен овом продајом није уложен у било шта видљиво и што доприноси добробити града.
Здравко Бутулија, предсједник Клуба одборника СНСД у Скупштини града Требиње, каже да је Вучуревић склапао пријатељства и братимљења са општинама од чега је град видио мало или нимало користи.
Вучуревић је већ у кампањи 2012. године својом реториком и понашањем показао непоштовање према институцијама власти у Републици Српској. Наставио је то одмах након што је званично постао градоначелник.
Бутулија подсјећа да је по доласку на функцију Вучуревић "осуо дрвље и камење на предсједника, предсједницу Владе, на СНСД...У старту је показао да не жели никакву сарадњу, а себе цијело вријеме приказивао као жртву".
Вучуревић није поштедио ни владику Григорија, нити епархију свог рјечника и неприкладних коментара.
Пријетио је тужбама, између осталог, против предсједника РС Милорада Додика, и генералног секретара СНСД Луке Петровића. Пријетио је и новинарима који су се критички освртали на његов рад.
Незадовољство Вучуревићевим радом показали су и неки од запослених у градској администрацији који су га тужили због укидања регреса. Вучуревић их је казнио премјештајем на друга радна мјеста.
Четворогодишњу владавину Славка Вучуревића у требињском СНСД оцјењује као изгубљено вријеме за Требиње и његове становнике.
Славко Вучуревић, наравно, не мисли тако. Издао је и брошуру - "Речено -урађено, настављамо". Штампана је у Мостару у луксузном издању. У њој себи, између осталог, приписује заслуге за пројекте који су доведени до краја за вријеме бивше градске власти, културне манифестације за које не издваја средства, за комплексе зграда требињских приватника, приватни посјед Родољуба Драшковића. У предизборну кампању Вучуревић улази окићен туђим перјем у политички заоштреној атмосфери и подјелама које је створио са својим сарадницима.