Да ли је Сардинија нова „изгубљена Атлантида“?
Ту теорију први је дао италијански новинар Секпио Фрау у листу „Стампа“. Он верује да Сардинија има све особине Атлантиде и одговара Платоновом опису Атлантиде као „земље богате водом и шумама и умјерене климе, што јој омогућава да има жетву више пута годишње“.
Осим тога, Платон је о становницима Атлантиде говорио као о „градитељима кула“. То се може рећи и за чувена древна камена утврђења Сардиније. Један од тих споменика пронађен је недалеко од острвског града Барумини.
Археолозима је било потребно 14 година да га ископају испод 12 метара дебелог слоја блата. Снимак из ваздуха показао је да су скоро сва древна утврђења која се налазе тик изнад нивоа мора преплављена блатом, док су она која су била изнад остала нетакнута.
То је можда посљедица цунамија који је, према легенди, уништио Атлантиду. Међутим, не може се у потпуности вјеровати у тачност те теорије, пошто се она коси са једном чињеницом. Платон је писао да је Атлантида уништена прије 9.000 година. То не може да буде тачно, пошто би од тада до данас прошло 11.500 година.
Такође, у Средоземљу у то време није постојала цивилизација. Међутим, Платон је можда мислио 9.000 мјесеци, а не година, што је било типично за то вријеме. У том случају, Платон је говорио о 1.200 години прије Христа и то би онда могла да буде Сардинија. У то време то италијанско острво погађали су јаки земљотреси и оно се налазио на прелазу из Бронзаног у Гвоздено доба.
Позната је чињеница да се Атлантида налазила западно од Херкулових стубова, који се, према легенди, до 3. вијека није налазио на Гибралтару, већ у Туниском мореузу, између Сицилије и Туниса.
Међутим, вјерује се да је Ератостен из Кирене помјерио стубове, познате и као „крај свијета“, да би Делфи учинио центром познатог свијета. То се десило након што је Александар Велики помјерио своје источне границе након освајања нових територија.