Тужилаштво БиХ: Нема истраге против Анте Готовине (ВИДЕО)

Међутим, из невладиног сектора поручују да би се Тужилаштво, у случају постојања и достављања овакве документације из Хага, итекако имало чиме позабавити.

- Тужилаштво БиХ нема отворену истрагу против Анте Готовине, нити је наведени у статусу осумњиченог. Постоји предмет који је у фази пријаве, а односи се на више особа и формиран је на темељу извештаја МУП-а Републике Српске из 2006.године, појаснио је Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.

Тим је саопштењем Тужилаштво БиХ демантовало информацију да је обимна документација са доказним материјалом, вишечасовним снимљеним разговорима који говоре о злочинима у Ливну за које је оптужен Анте Готовина, уступљена Тужилаштву БиХ. У невладином сектору, ипак тврде, простора за истрагу има, ако буде политичке воље.

- Оно што забрињава је досадашња пракса. Много је злочина које су регуларне хрватске снаге починиле Србима у БиХ. Подсјетимо се агресије на Сијековац, Западно-крајишке општине..,и нема судског епилога пред хрватским правосуђем, каже Милорад Којић, директор Института за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске.

Евентуално процесуирање Анте Готовине за злочине у БиХ, за протјеране Србе са подручја Републике Српске Крајине, била би нека врста сатисфакције. Недавна прослава операције "Олуја" у Хрватској, поново их је подсјетила на болну ослобађајућу пресуду Готовини и Младену Маркачу у Хашком трибуналу 2012., који су за злочине у "Олуји" првостепено осуђени на 24 и 18 година затвора.

Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас", каже да Срби из Крајине очекују да ће Тужилаштво БиХ смоћи снаге, а, како каже, доказа већ има на претек, подићи оптужницу против Готовине, и да ће, ако већ није осуђен пред Хашким судом, бити осуђен пред Судом БиХ.

Политика је одавно уплетена у правосудни систем. Из Хрватске је већ поручивано Босни и Херцеговини да гледа своја посла и да неће примати политичке оптужнице. Врховни суд Хрватске 2014. умањио је казне тројици од петорице припадника гардијске бригаде, осуђених за стрељање шест српских ратних заробљеника 1995.на подручју Гламоча.

То је и једини судски процес који се водио у Хрватској у предмету ратног злочина за подручје западне Босне.

О процесуирању одговорних за гранатирање колона српских избјеглица из Хрватске на подручју БиХ, још нема ни назнака.