Додик: Захтјеви Хрвата могу бити уграђени у договор
Предсједник Републике Српске је истакао да не би требало да буде проблем ако Хрвати сматрају да још нешто треба уградити у механизам координације, како би кантони били укључени у одлучивање.
"У механизму координације треба и мора да се прати уставна структура БиХ и не видим разлог да такве примједбе не буду прихваћене и уграђене у његов коначан изглед", рекао је Додик за данашњи "Глас Српске".
Он вјерује да се врло брзо може изаћи из тренутне ситуације у којој су се појавиле несугласице у вези са рјешењем за механизам координације.
Предсједник Републике Српске рекао је да на састанак није ишао да ради против некога трећег, поготово не у вези са позицијом у БиХ, јер је то за сваког лоше.
"Састанак је организовао специјални представник и шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк. Било је тешко одбити тај позив и игнорисати га. Нисам ја тај који је бирао учеснике састанка. Нисам знао нити сам имао било каквих назнака да постоји неки проблем, али нисам ни покушао да девастирам или умањим значај састанка из позиције коју сам имао", истакао је Додик.
Он је подсјетио да механизам координације, усвојен у јануару ове године у Савјету министара БиХ, на који је Република Српска имала примједбе, не би ни био усвојен да за њега нису гласали хрватски министри из ХДЗ-а БиХ.
"Разумио сам да је, прије свега, ХДЗ сагласан са механизмом координације који је усвојен у јануару. Касније је и сам Човић говорио о томе да треба сјести и видјети о чему се ради и које су примједбе", рекао је Додик.
СУДБИНА БиХ ДА БУДЕ ДРЖАВНА ЗАЈЕДНИЦА ТРИ РЕПУБЛИКЕ
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да нема ништа против успостављања хрватског ентитета јер сматра да је судбина БиХ да се јасно организује трећи ентитет или федерална јединица и да БиХ буде државна заједница три републике.
"Увјерен сам да БиХ са карактером конститутивних народа искључиво зависи о добрих односа на релацији Хрвата и Срба јер се политички Бошњаци јасно дефинишу као неко ко жели створити унитарну државу. А природна је тежња Срба и Хрвата према децентрализацији и то нас чини природнијим савезником у том погледу", рекао је Додик за "Вечерњи лист".
Додик је нагласио да подржава све захтјеве Хрвата и да је механизам координације врло важан, какав је донесен сада, јер је сасвим супротан од концепта централизације БиХ који се сводио на то да се на нивоу БиХ гомилају институције које ће о свему одлучивати.
"Механизам координације је побједа нижих нивоа власти, ентитета, кантона и Брчко дистрикта јер се уважава њихова позиција и уставна структура", рекао је Додик и додао да је текст који је "усвојен на некој сумњивој сједници Савјета министара у јануару", на којој су гласали Срби, Хрвати, Бошњаци, довео у неравноправну позицију поједине институције.
Он је потврдио да је упутио писмо хрватском и бошњачком члану Предсједништва БиХ Драгану Човићу и Бакиру Изетбеговићу с јасним формулацијама измјена чланова споразума, постигнутог у недјељу, у којима би кантони добили идентичну позицију ентитетском и нивоу БиХ, што је била главна замјерка хрватске стране.
Додик, који је и лидер СНСД-а, појаснио је да је тачка 3, која је спорна за Хрвате, била потребна да виши нивои одлучивања у механизму координације могу разматрати и поништити одлуке, на примјер, радних група.
"И ту разумијем да постоји недостатак који треба допунити и ја сам то објаснио у писму које сам упутио Човићу и Изетбеговићу сматрајући како у тачки 3 треба додати да и овлаштени представници кантона и Брчко дистрикта у оквиру својих надлежности разматрају одређене тачке", истакао је Додик.
Он сматра да то није било добро за Републику Српску, али ни кантоне, и не може да вјерује да су хрватски представници у Савјету министара прихватили да неко други може одлучивати у име представника кантона који из неког разлога није дошао на сједницу.
Према његовим ријечима, сада је видљива разлика јер само овлаштени представници БиХ, Владе Републике Српске и ФБиХ, те кантона могу донијети одлуку уз поштовање консензуса, и то је капитално важно за све, укључујући и кантоне.
Додик је поновио да је, што се тиче примједби Хрвата, спреман да унапријед да сагласност да се у члан 3 укључе овлаштени представници влада 10 кантона и дистрикта Брчко ако је то рјешење, а он вјерује да јесте.
Он је рекао да су само злонамјерни, што га је лично погодило, могли оквалификовати недјељни састанак као скуп против Хрвата, што је и демантовао, истичући да нема разлога тако да ради јер жели најбоље могуће односе.
Коментаришући изјаву високог представника Валентина Инцка да је референдум о Дану Републике Српске антидејтонски, Додик је рекао да је Инцко адвокат бошњачке стране у БиХ и "чим су га притисли из Сарајева, одмах се сјетио да одговори".
Додик је нагласио да је референдум расписао сам Бакир Изетбеговић оног тренутка када је од Уставног суда БиХ тражио да се поништи тај дан.
Одговарајући на питање да ли је БиХ постала муслиманска држава након објаве резултата пописа, Додик је рекао да је муслиманска само у кантонима гдје су већина Бошњаци муслимани.
"Република Српска, али ни кантони гдје су Хрвати у већини, вјерујем, никада неће бити муслимански у негативном контексту наметања шеријата. Бошњаци, међутим, који практикују ислам као вјеру су добродошли и ја са њима немам ниједан проблем. Али, са политиком и другим процесима итекако имам", истакао је он.
Што се тиче локалних избора, Додик је рекао да ће СНСД освојити власт у 60 одсто општина, што је увјерљива побједа и пораст за 100 одсто у односу на посљедње изборе.