Караџић уложио жалбу на пресуду

Караџић је првостепено осуђен у марту ове године, а након изрицања пресуде рекао је да је шокиран и оцијенио да је она заснована на "импровизацији, претпоставкама, спекулацијама и индицијама, а не на чињеницама".

Тужилаштво у Хагу затражило је, у најави жалбе на првостепену пресуду Караџићу, казну доживотног затвора.

Караџић је "био изложен политичком суђењу који је направљен да би се потврдила демонизација њега и српског народа у Босни", навео је у саопштењу адвокат Питер Робинсон, пренијела је агенција АФП.

Механизам за међународне кривичне трибунале у Хагу одобрио је 15. јуна Караџићу додатних 30 дана за подношење жалбе на пресуду. Тако је као крајњи рок за подношење жалбе одређен 22. јул, умјесто 22. јуна који је Механизам првобитно одредио као датум.

Тиме је дјелимично одобрен захтјев који је Караџићев правни тим поднио 20. маја судском Механизму, а у којем је затражено додатних 90 дана за подношење жалбе на пресуду. У поднеску достављеном Механизму 20. маја, који је потписао члан правног тима саветника Караџића, Питер Робинсон, наведено је да је због "неадекватних ресурса који су на располагању тиму одбране, немогуће поднијети смислену жалбу до 22. јуна".

Караџић је најавио да ће се жалити по чак 50 основа, јавио је БИРН.

У пропратној изјави, коју је пренио Питер Робинсон, Караџић тврди да “није имао правично суђење, нити правичну пресуду пред Хашким трибуналом“. “Судско вијеће га је унапријед сматрало кривим и, потом, конструисало пресуду да оправда ту своју претпоставку“, навео је Робинсон став Караџића.

Нигдје та неправда није била очигледнија, према Караџићевим ријечима, него у дијелу пресуде којом је осуђен за геноцид у Сребреници.

“Вијеће је извело закључак да је имао намјеру да убије заробљенике из Сребренице на основу своје интерпретације једног шифрованог телефонског разговора. Такво извођење закључка је неосновано и нетачно, те је и пресуда неправична“, навео је Караџић.

То је прислушкивани телефонски разговор који је 13. јула 1995. Караџић водио са Мирославом Дероњићем, својим повјереником за Сребреницу, о судбини заробљеника из Сребренице који су тог дана били доведени у Братунац. Сутрадан су из Братунца пребачени на више локација у околини Зворника, гдје су наредних дана, како је наведено у пресуди, били организовано стријељани.

У данашњој изјави Караџић понавља да је прије тачно 20 година постигао споразум са америчким изаслаником Ричардом Холбруком да му неће бити суђено пред Трибуналом. Ту тврдњу, судије Трибунала су на почетку процеса, одбиле као ирелевантну за поступак. Караџић то тумачи као “први знак да они који спроводе такозвану међународну правду игноришу законе и чињенице када им то одговара“.

Упркос томе, Караџић је, по сопственом увјерењу, “умјесто да одбаци суд као илегалан, сарађивао и био у потпуности укључен у суђење пред Трибуналом“.

“Предсједник Караџић је искрено вјеровао да ће његово суђење бити примјеран процес у којем ће међународна заједница утврдити истину о рату у БиХ. Умјесто тога, он је био подвргнут политичком процесу, који је осмишљен једноставно да потврди демонизацију њега и Срба као народа“, навео је бивши предсједник Републике Српске.

Послије петогодишњег суђења и осмогодишњег боравка у притвору, он оцењује да је “међународна правда пропао пројекат“.

“Судије које знају мало о региону, његовој култури, његовим језицима или његовој историји, употребљавају процедуре које су стране онима у региону, спроводе суђења на страном језику и долазе до закључака који су страни ономе што у региону знају да је истина. Није чудно што земље попут САД, Русије или Кине одбијају да дозволе да се њиховим грађанима суди на овај начин“, наглашава Караџић.

Он је изразио и увјерење да “постојање међународних судова сигурно неће утицати на понашање свјетских лидера нити ће их у било чему одвратити, нити ће они склопити било какав споразум са међународним посредником, ако знају да ионако неће имати правично суђење“

“Караџић позива свјетске лидере да иницирају ревизију и поновно размотре читав пројекат међународне правде, који је постао предтекст за употребу правног система у политичке свхе“, закључује се у изјави коју је објавио његов адвокат Робинсон.

Хашки трибунал је 24. марта осудио Караџића (70) на 40 година затвора, пошто га је Судско веће прогласило кривим за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, злочине у Сарајеву, узимање талаца и бројне ратне злочине у седам општина у БиХ.

Предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон именовао је у априлу судије Жалбеног вијећа у случају Караџић.

Жалбеним вијећем предсједаваће судија Теодор Мерон, а поред њега именовани су и судије Вилијем Хусеин Секуле, Ваг Присе Јенсен, Жозе Рикардо де Прада Солеса и судија Грасијела Сузана Гати Сантана.

Извор: БИРН/Танјуг