Загреб: Поништена пресуда Алојзију Степинцу (ВИДЕО)

Степинац, који је кључни камен спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској и важан фактор тензије у односима Србије и Хрватске, осуђен је 1946. године на 16 година затвора.

Затворска казна је подразумијевала прислини рад, а Степинац је на пет година изгубио и политичка и грађанска права.

Одлуку ванрасправног већа о поништавању пресуде је иза затворених врата образложио је предсједавајући судија Иван Турудић. Рочиште је било затворено за јавност, а захтјев за ревизију поднио је Степинчев нећак.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. због сарадње с италијанским и њемачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду послије краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ.

Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за вријеме комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дјела или друга кривична дјела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Сабор Хрватске је почетком 1992. донео "Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др. Алојзију Степинцу".

Уочи данашње одлуке о ревизији на суду се појавио и бивши предсједник Сабора Владимир Шекс, који је казао да је на објаву пресуде дошао као један од аутора измјена Закона о казненом поступку који је омогућио ревизију поступка Степинцу, али и аутор саборске декларације из 1992. којом је осуђен тај монтирани процес.

У Риму је недавно одржан први састанак мјешовите католичко-православне комисије којој је повјерено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата.

Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у вријеме НДХ били прогањани.

Реаговања на одлуку хрватског суда можете прочитати ОВДЈЕ.