Источно Сарајево: 24 године од одбране Војковића, Грлице и Крупца

Парастос за погинуле борце Друге сарајевске лаке пјешадијске бригадеФото: СРНА

Борци из Источне Илиџе 1992. године надљудским напорим одбранили су простор на којем су живјели. Спријечено је пробијање линија а припадници тзв. Армије Р БиХ нису успјели да се даљим нападима пробију према Палама и Сокоцу. За Републику Српску на овом подручју живот је дало 217 бораца, а њима у спомен уприличен је Марш мира на Илињачу и историјски час за ученике. 

Стојанки Шиљеговић, супруг Драган погинуо је 1993. године бранећи родни праг, а она је остала сама са троје дјеце. Данас, иако су осјећања помијешана, поносна је што и након 24 године страдали нису заборављени.

Милан Међо је од првог дана стао на браник отаџбине како би заштитио своју породицу. Сјећа се августа 1992. године и напада на Војковиће и каже да се тада нико није плашио за свој живот - било је важно одбранити свој народ.

"Сваки борац који се борио у отаџбинском рату, треба да буде поносан на то што је створио и што се родило послије те борбе, иако многи то оспоравају. Ми смо заслужни, имамо своју државу и хвала Богу на тој држави", каже Милан Међо.

Сви су сагласни да историја не смије бити измијењена, да се мора његовати и чувати и преносити на будуће генерације.

Четвртог августа 1992. године снаге тзв. Армије РБиХ кренуле су у освајање српске територије на простору Војковића, Крупца и Грлице, али су успјешно заустављене.

Током рата Срби су на овим просторима тежили ка томе да опстану и остану на вјековним огњиштима.

На Илињачи је за учеснике Марша мира био уприличен историјски час, а учесници су поручили да овај Марш није провокација, већ порука да је Источно Сарајево град мира.