Трамп лаже - горе од других?
Ријетко када је на једном конгресу у САД истина тако брутално гажена као на састанку републиканаца у Кливленду“, сигуран је дневник Шпигел онлајн: “Један за другим су се ређали говорници у Квикен лонс арени тако названој по једној фирми осумњиченој за превару, и говорили о бизарном свијету фантазије у коме се Америка налази на ивици понора, Хилари Клинтон је убица, а Доналд Трамп је частан бизнисмен/винар. Што су лажи биле бестидније, одобравање делегата је било гласније. Сигурно је да америчке предизборне кампање нису параде чињеница. Такозвани спин-доктори манипулишу медијима, страначки конгреси имају информативно-рекламни карактер, ТВ-спотови су често средство за блаћење одређених личности. Још 2005. је комичар Стивен Колберт измислио ријеч truthiness за полуистине Џорџа Буша млађег.
Лист Франкфуртер алгемајне цајтунг сматра да је “Оно што се дешавало до Трампове номинације у Кливленду, најнеобичнија предизборна кампања у америчкој историји. У 20 телевизијскикх дебата и небројеним другим приликама, Трамп је свихе конкуренте исмијавао, вријеђао, вербално газио. Ништа не може да му наштети. Важи као независан, као човјек који гаји праведну срждбу против оних у Вашингтону, као неко ко ће коначно рашчистити ситуацију, као јак политичар.“
“Трампу нису потребни класични медији, али многима је драго што он постоји јер – доноси гледаност и читаност. Још ниједан кандидат није био оволико присутан; сваког дана је без прекида на телевизији, при чему му ријетко када постављају критичка питања. Истина је остала ко зна гдје. Трамп разбија интервју у класичној форми, и једноставно само понавља оно што хоће, чак и када то није тачно. Још никада амерички медији нису толико исказа подвргли толиким провјерама, али то уопште није било важно. Подржавали су га углавном бијелци – припадници средњег слоја, а он је стално ширио круг својих симпатизера“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Дневник Зидојче цајтунг преноси да је Трамп искористио “посљедње насиље између бијелаца и црнаца да би Клинтонову и предсједика Барака Обаму оптужио да су слабе вође, да би имплицитно појачао страх бијелаца од црначких криминалаца и да би себе представио као кандидата за ред и безбједност. Ни у једном од својих говора Трамп није изјавио како ће, па ни да ће, ријешити проблем дубоког јаза између богатих и сиромашних у САД. Тиме се он разликује чак и од јадног тако спорног Републиканца какав је био Џорџ Буш млађи, који је у својој предизборној кампањи макар говорио да жели да буде предсједник свих Американаца. Он је миљама удаљен од Обаминих сталних апела за помирење друштва.“