Турској пријете нови немири

Како кажу, посљедице неуспјелог државног удара би могле да буду дугорочне за турску спољну политику и регион, али не искључују ни могућност грађанских нереда у тој земљи.

Директор Истраживачког програма за Турску на вашингтонском Институту за блискоисточну политику Сонер Чагаптај упозорио је на, како је навео, екстремно забрињавајућу могућност да пропали удар у Турској прерасте у грађанске нереде у земљи.

Чагаптај је у опширном интервјуу америчком порталу "Сајфер бриф" указао да је овај пуч потпуно другачији од свега до сада виђеног у турској војсци, да је војска овог пута била подјељена и да у њему нису учествовали највиши војни ешалони.

"Друга необичност лежи у томе да турска војка у прошлим војним ударима никада није пуцала на свој народ. То се прије неколико дана догодило, а то ће имати дугорочни негативан утицај по њихов положај у друштву", навео је Чагаптај.

Истиче да је тешко са сигурношћу рећи ко се крије иза удара, али да је свакако ријеч о групи људи унутар војске која, према његовим ријечима, и није баш тако мала.

Чагаптај сматра да, након оптужби да Гулен стоји иза овог пуча, постоји велика шанса да турско-америчка војна сарадња због тога дође у опасност, укључујући амерички приступ ваздушној бази Инџирлик и другим базама на југу Турске.

За Чагаптаја је оно што се догађа након пропалог пуча у Турској "јако забрињавајуће" јер, како каже, снаге које је Ердоган извео на улице да спријече пуч нису снаге либерализма и демократије, то нису чак ни уобичајени конзервативне присташе владајућег АКП-а. Чини се, каже, да су то исламисти, чак и џихадисти, и они су окупирали улице.

Ердоганов позив грађанима да изађу на улице и одбране демократију била је, према његовим ријечима, религијска мобилизација каква није виђена у Турској од краја Османског царства - већ 100 година.

"Позив на обрану Ердогана није био позив на обрану демократије, то је био позив да се он политички подржи из религијске обавезе. Та је мобилизација на улице извела исламисте и џихадисте, који и даље остају на улицама, још се нису вратили својим кућама", навео је Чагаптај и истакао да се у турској из дана у дан настављају окупљања и упућују се бројни позиви на молитву, чиме се одбрана Ердогана претворила у политичко-религијску обавезу.

За њега је то, каже, најдраматичнији аспект пропалог пуча, то је озбиљније чак и од самог пуча - створен је религијско-политички покрет на улицама.

"Тај покрет добија на снази јер га Ердоган храни. Питање је што слиједи.Ердоган би могао искористити тај покрет да уклони задње елементе отпора у земљи, или би могао покренути ванредне изборе, на којима би АКП добија потпуну већину, која би пак странци омогућила да мијења устав те да Ердогану као предсједнику да сва извршна овлашћења која он прижељкује.

Ако се то догоди, и Ердоган постане шеф државе, владе и АКП-а, онда ће постати најмоћнији човек у Турској од увођења вишестраначке демократије 1950. навео је Чагатај не искључујући могућност да се у Турској направи нешто што до сада није забиљежено цијело једно стољеће - претворити религијски анти-пуч који и даље траје на улицама у исламистичку контрареволуцију.

Упитан шта то значи за оне који нису исламисти, Чагатај каже:

"Сви они који нису исламисти или џихадисти су забринути и не излазе из домова. Шокирани су развојем догађаја. Требаће времена прије него што опозиција организује своје редове и изађе на улице. Кад се то догоди, чекају нас нови немири. Већ су забиљежени случајеви злостављања грађана који не подржавају Ердогана од исламиста".

Предсједник Центра за економске и спољнополитичке студије у Истанбулу Синан Уген каже да неуспјешни пуч може имати исте посљедице као и успјешни.

Значајне турбуленције, каже, очекују се у односима Турске са САД тим прије што су турске власти покушај пуча повезале са Фетулахом Гуленом, имамом који од 1999, али има значајне пратиоце у Турској. Гулен је претходно оптужен за стварање "паралелних државних структура", првенствено у полицији, судству и војсци.

Подсјећа да су недавно турске власти прогласиле Гуленов покрет терористичком организацијом - етикета која је добили ново значење након неуспјелог удара.

Међутим, упркос растућим доказима који се тичу Гулена и његових пратилаца, утисак је у Анкари да је САД до сада одбијао обуздати активности његове мреже, која укључује многобројне школе и организације цивилног друштва, навео је Уген у ауторском тексту за портал Алџазира Балканс.

Покушај удара, истакао је, донио је тако нову хитност и потребу да двије чланице НАТО-а ријеше овај важан спор. Неуспјех да се нађе заједнички став након ових промјењених околности ослабиће напредак у сарадњи на многим нивоима.

За Турску је, сматра Уген, највећа награда би била посвећеност ЕУ да укине рестрикције визног режима за турске грађане који путују у земље шенгенске зоне, што је требало ступити на снагу у јуну. Уместо тога, либерализација визног режима одгођена је за октобар, због чега је Турска одбила испунити неколико преосталих услова.

У сржи овог дипломатског застоја је захтјев ЕУ-а да Турска измјени своје антитерористичке законе и осигура да они буду ближи стандардима Европског суда за људска права. Циљ је да се примјена закона ограничи на праве терористичке случајеве и спријечи да се они користе као алат за ограничавање слободе изражавања.

Међутим, наводи Уген, у атмосфери након удара то ће смањити вољу власти да измјени свој антитерористички оквир.

Као резултат тога, могућа је дипломатска криза до октобра, с Турском која ће тврдити да ЕУ није поштовала своје обавезе. Цијели избјеглички пакет, према којем би Турска наставила да буде домаћин више од 2,8 милиона сиријских избјеглица, могао би бити угрожен, а посљедица би била да се настави прилив тражиоца азила.

Као посљедње, Уген наводи и да ће неуспјешни удари имати посљедице на Турски допринос регионалној безбједности.

Турска војска ће сада, према његовим ријечима, проћи кроз болни процес чишћења Гуленових елемената и кохезија војске ће бити неизбежно угрожена у времену када њене оружане снаге играју кључну улогу у напорима борбе против курдских сепаратиста и тероризма ИД-а те у јачању граничних контрола, што је помогло да се спријечи улазак страних бораца на територије у Сирији које контролише ИД.