Француска: Ница као оружје у предизборној кампањи

Док се у Ници још увијек идентификују жртве напада, политички обрачун у Француској све је жешћи. “Одговор на ИД не може бити духовна 'трампизација',“ упозорава француски премијер Мануел Валс алудирајући тиме на оштре нападе опозиције која његову владу проглашава одговорном за терор који потреса земљу. Предсједник регије Кристијан Естроси из редова конзервативаца још у петак је започео жучну полемику с предсједником Франсоа Оландом оптужујући га за безбједносне пропусте у Ници и називајући његову владу “неспособном“. Тиме је било јасно да је предизборна кампања започела.

“Ако је Естроси имао и најмању сумњу да би нешто могло да се догоди, могао је да откаже ватромет. Постоји велика разлика између достојанства Ане Хидалго (градоначелнице Париза) након напада у јануару и новембру и Кристијана Естросија“, одвратио је на те оптужбе Валс. Једно је извјесно: за разлику од атентата у Паризу након којих је у политичким круговима Француске првих неколико дана владала солидарност, овога пута поштеде нема.

Оланд чини шта може – да ли је то довољно?

Већ други пут након атентата француски предсједник се у понедјељак састао са својим кабинетом за безбједност. Још једном се расправљало о томе шта би Влада још могла да предузме. Ванредно стање је продужено за још три мјесеца, а министар унутрашњих послова Бернард Казенов позвао је добровољце да појачају полицијске резервне јединице које броје 12.000 чланова, јер су након мјесеци дежурстава и додатних смена – између осталог и због Европског првенства у фудбалу – припадници снага безбједности преморени. Предсједник је обећао и да ће послати додатних 10.000 полицајаца и војника на улице како би појачао контролу јавних мјеста и догађаја. Они, међутим, најприје морају да буду регрутовани.

Те мјере за умирење становништва само су козметика, критикују стручњаци за безбједност. Оно што тајним службама очигледно недостаје јесу дубље информације о радикализованом подземљу у неким муслиманским заједницама, иако се појединачни напади “усамљених вукова“ попут онога у Ници, тешко могу предвидјети и спријечити, чак и када су инспирисани ИД. Упркос томе, конзервативни предсједнички кандидат Ален Жипе тврди да је напад морао да буде спријечен: “Не желим ни против кога да полемишем, али морамо да урадимо више и дјелујемо боље, иако ризик никада неће бити сведен на нулу.“

Марин Лепен, шефица десног националног фронта дошла је на своје и одбацила сваку уздржаност: она тражи повратак граничних контрола и заустављање досељавања. Тврди да за ширење “исламског фундаментализма у Француској“ није крива само Оландова влада, већ и влада његовог претходника Саркозија“: “Крива је и усељеничка политика њихових влада“. Француска можда може да интегрише поједине особе, али не и читаве народе, тврди Лепенова и тиме подстиче своје сљедбенике на отворену конфронтацију с француским муслиманима. До сада је таква подјела друштва у Француској била табу. Упућени посматрачи као Патрик Калвар из Канцеларије за унутрашњу безбједност у Паризу страхују да би Француска могла да се нађе на ивици “грађанског рата између десних екстремиста и исламистичких екстремиста“.

Лепенова тражи и оставку министра унутрашњих послова: “У свакој другој земљи би министар након тако страшних губитака – 250 мртвих за 18 мјесеци – поднио оставку“. Већ сада Марин Лепен у анкетама о предсједничким изборима води пред кандидатом социјалиста – поготово ако се он буде звао Оланд. Чини се да је већ сигурно да ће ући у други круг избора. Још се не зна колико је атентат у Ници додатно ојачао позицију Националног фронта.

Критика тајних служби

Почетком мјесеца један парламентарни Истражни одбор установио је да француске службе безбједности нису биле дорасле својим задацима приликом атентата у Паризу у новембру 2015. и да су заказале. Предложено је да се од шест постојећих служби направи једна јединствена анти-терористичка по узору на САД. Одмах након крвопролића у Ници, конзервативци су пребацили влади да је заказала у спровођењу потребних реформи.

Према једној анкети конзервативног листа “Фигаро“, 67 одсто Француза не вјерује да актуелна влада има под контролом безбједносну ситуацију. Оланд до избора идућег маја готово да више нема времена да их увјери у супротно.