ПОМЕН ПРИПАДНИЦИМА ЈНА СТРАДАЛИМ У ТУЗЛАНСКОЈ КОЛОНИ

Више од стотину грађана и званичника Републике Српске данас су на Брчанској малти у Тузли, први пут на мјесту злочина, одали помен војницима ЈНА страдалим у "тузланској колини" 15. маја 1992. године. На мјесту злочина запаљене су свијеће и положене бијеле руже, након чега је служен вјерски обред, чиме је на миран и достојанствен начин свијету послата јасна порука да се на Брчанској малти у Тузли на данашњи дан прије 18 година десио злочин у којем су страдала најмање 92 припадника ЈНА. Помену су, осим породица погинулих и преживјелих војника, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Раде Ристовић, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС Сташа Кошарац, предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, предсједник Скупштине организација и удружења ратних-војних инвалида РС Драгислав Мијановић. Скуп, који су обезбјеђивале јаке полицијске снаге Тузланског кантона, прошао је без било каквих провокација, а пратило га је и неколико десетина домаћих и страних новинара. Након 15-минутног одавања поште на Брчанској малти, учесници скупа су аутобусима уз пратњу тузланске полиције кренули према Бањ брду, гдје ће их преузети полиција Републике Српске и допратити до Бијељине. Велики број грађана Тузле пратио је пролазак аутобуса који су напуштали град, а саобраћај је био заустављен. ПАРАСТОС НА ГРОБЉУ ПУЧИЛЕ У БИЈЕЉИНИ Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василије служио је код Спомен костурнице на гробљу Пучиле у Бијељини парастос за војнике ЈНА погинуле на данашњи дан 1992. године на Брчанској малти у Тузли. Парастосу су, осим родбине погинулих и преживјелих учесника "тузланске колоне", присуствовали представници републичких и локалних институција, борачких организација и више стотина грађана. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић поново је затражио од правосуђа РС и БиХ да проведу ефикасну истрагу, како би била утврђена истина и кажњени сви извршиоци злочина над припадницима бивше ЈНА у "тузланској колони". "Дошло је вријеме да и Срби покажу и докажу да су и они страдалници претходних сукоба", поручио је Ристовић. Он је додао да је данас домаћа, али и свјетска јавност, напокон признала да је у Тузли 15. маја 1992. године почињен злочин. "Са овог светог мјеста, Спомен костурнице гдје су сахрањене кости пострадалих, желим поново упутити поруку цијелом свијету - 15. маја 1992. на Брчанској малти у Тузли десио се стравични злочин, злочин мимо свих међународних закона. Просто је необјашњиво да је из документације и видео снимака које је чак и директно преносила једна телевизијска станица овај предмет још није дошао на ред правосудних органа у БиХ", рекао је Ристовић. Он је рекао је да је задовољан што је данас у Тузли на мјесту злочина одата пошта страдалим војницима ЈНА, као што је то раније учињено и у Добровољачкој улици у Сарајеву. "Први пут смо 18 година након злочина успјели на мјесту звјерског страдања одати почаст голобрадим, невиним младићима и њиховим старјешинама. И поред покушаја застрашивања и вијести о терористима који су припремали нападе на нас, нису успјели да нас уплаше и спријече у часној намјери да на мјесту страдања одамо почаст жртвама", рекао је Ристовић. Начелник општине Бијељина Мићо Мићић подсјетио је да је српски народ кроз историју прошао многе ратове, од којих је сваки био одбрамбени, те истакао да је тако било и у овом посљедњем. "Наш народ га није тражио ни желио, жељели смо да очувамо јединство заједничке државе у коју смо једино ми вјеровали", рекао је Мићић, подјетивши да су у ту државу вјеровали и голобради младићи ЈНА који су трагичног 15. маја 1992. године кренули из Тузле у колони, не слутећи да им је подмукло постављена засједа. Он је додао да ће бол за њима остати, а да још снажније боли затварање очију надлежних судских органа пред овим стравичним злочином. "Осим Илије Јуришића, организатори и егзекутори нису одговарали. Неки и данас ликују и о овом дану говоре као о неком свом дану побједе. Они морају да знају да злочин не ослобађа", поручио је Мићић. Преживјели учесник "тузланске колоне" и члан Пододбора за обиљежавање овог датума Славко Новаковић рекао је да ни након 18 година од злочина у Тужилаштву БиХ не постоји разумијевање да се овај злочин процесуира. "Омогућено нам је данас, први пут за ових 18 година, да одемо и у Добровољачку и у Тузлу. Омогућила нам је то Влада РС и ја сам јој због тога, у име свих нас преживјелих и у име породица, бескрајно захвалан", рекао је Новаковић. Он је истакао да се овакав злочин не смије заборавити, те нагласио да су преживјели учесници колоне спремни да опросте, али да никада неће заборавити, уз наду да се такво зло више никада и нигдје неће поновити. Владика Василије рекао је након парастоса да се злочин над овим невиним војницима ЈНА и осталим невиним жртвама не смије заборавити. "Христос је донио рат на овај свијет, али рат против гријеха и безумља, а не рат оружјем, камом, мачем, већ против сагрешења људских. Сјећајући се ових страдалника по Јеванђељу и по заповијести Христовој, морамо и треба да праштамо и то је императив ако смо истински вјерници, али да заборавимо не смијемо никада", рекао је владика Василије. Он је додао да је срамотно да се 18 година морало чекати да се у Тузли ода дужно поштовање младим животима који су крвљу својом натопили Брчанску малту. У нападу на колону ЈНА, која се 15. маја 1992. мирно повлачила из Тузле погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила. Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона". Шеф Посебног одјељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године. У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић. Према оптужници, Јуришић је као високи старјешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу. Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају. Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.