Иванић: Присуством на мјестима страдања исказати поштовање према жртвама (ФОТО/ВИДЕО)
"Присуство на оваковом мјесту у човјеку изазива дубоке емоције. Мислим да је обавеза свих нас да будемо присутни на мјестима страдања, да се сјетимо тих људи и покажемо пуни дигнитет према жртвама", рекао је Иванић новинарима у Јадовну гдје је данас присуствовао служењу парастоса јадовничким жртавама над Шарановом јамом на Велебиту у Хрватској.
Он је навео да се, захваљујући људима који већ годинама оранизују овакве скупове више ношени ентузијазмом, успјело у томе да ово мјесто страдања не буде заборављено.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић рекао је да се ове године обиљежава 75 година од јадовничких страдања и од почетка страдања српског, јеверејског, ромског народа и антифаштиста на подручју некадашње Независне Државе Хрватске.
Он је додао да је ово седма година како се обиљежава Дан сјећања на Јадовно, истичући да сваке године у Јадовно долази све више младих, потомака и поштовалаца жртава.
"На тај начин показујемо да не желимо заборавити наша лична, породична и национална страдања", рекао је Басташић.
Он је навео да Удружење у организовању ових скупова сваке године има све већу подршку институција Републике Српске, БиХ, Србије и многобројних људи из цијелог свијета.
Басташић је рекао да је у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године према истраживању историчара Ђуре Затезала, за 132 дана побијено 40.123 жртве, од којих 38.010 Срба.
Он је указао на чињеницу да данашње власти у Хрватској годинама опструишу истраживања крашких јама на Велебиту и ексхумацију посмртних остатака Срба како би они били достојно сахрањени у криптама српских православних цркава.
Басташић је подсјетио да је Хрватски сабор донио закон о истраживању мјеста страдања, ексхумацијама, идентификацијама и сахранама посмртних остатака, али да у том погледу Хрватска нема исти третман према српским жртвама.
Он каже да је за вријеме Владе премијера Јадранке Косор вршено истраживање Пребојске јаме код Коренице у Лици по дојави да је ријеч о хрватским жртвама рата.
"Када су спелеолози и хрватска полиција ушли у јаму, по предметима које су пронашли видјело се да је ријеч о српским жртвама", навео је Басташић и додао да су вреће са костима из ове јаме нестале под изговором да су одвезене у Завод за судску медицину у Загребу.
Према његовим ријечима, на упит о судбини ових посмртних остатака, у Заводу му је одговорено да о томе немају никаквих сазнања.
Уз Катину јаму на Велебиту у Хрватској данас је постављен Часни крст и служен парастос на мјесту гдје је бачено измучено тијело блаженопочившег епископа горњокарловачког Саве, кога су мучки убиле усташе 1941. године.
Часни крст поставили су чланови удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке и Београда и православни вјерници. Парастос су служили свешетеници СПЦ.
Ходочасници су возилима дошли до мјеста Брушане, одакле су пјешке у литији носили Часни крст шумским путем око осам километара до Катине јаме у коју је бачено измучено тијело епископа Саве.
Након тога, ходочасници су посјетили село Ступачиново гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор. На том мјесту први пут је служен кратки помен за жртве.