Душан Ивковић окончао тренерску каријеру
- Посао тренера подразумијева да свакога дана доносите важне и често веома тешке одлуке. Али, када је тај посао истовремено и велика љубав, његови изазови се носе са лакоћом, колико год они били захтјевни. Зато свих ових деценија никада нисам осјећао стрес, већ само велику страст. Моја посљедња одлука као тренера, да се повучем је логична, рационална и подједнако тешка као и многе друге које сам доносио током каријере - навео је Ивковић.
Ипак, како је рекао, мора да призна да је ова одлука била знатно емотивнија него све претходне.
- Кошарка и тренерски позив нису били дио мог живота, већ мој живот. То је био однос константног међусобног давања. Кошарци сам дао себе, а она је мој живот обликовала на најљепши могући начин. Од првог дана када ме је на нашем Црвеном крсту у њен магични свијет увео брат Пива, гдје смо заједно, уз неизмјерну подршку породице и пријатеља, почели да спознајемо њене тајне, па све до данас, када затварам једно поглавље свог живота са кошарком - рекао је Ивковић.
Ивковић додаје да се љепота тренерског посла огледа у стваралаштву, а стваралаштво није само освајање трофеја.
- Зато у овом моменту када погледам иза себе желим да се захвалим прије свега свим својим сарадницима, а нарочито играчима на поштовању, повјерењу и инспирацији. Одувијек ми је било страно да говорим да сам било ког играча или тренера створио. Само сам им дао шансу, а они су је искористили, давајући максимум. Хвала им на томе.
Легендарни Дуда поручио је да опроштај од тренерског посла није и опроштај од кошарке.
- Кошарци не желим, не могу и никада нећу рећи збогом. Сада ће се само промијенити начин на који ћу живјети са њом. Званични опроштај од тренерског посла планирам на великој хуманитарној утакмици, која ће бити организована сљедећег љета уз окупљање, многобројних тренера и играча, са којима сам сарађивао током своје каријере - закључио је Ивковић.
Ивковић има 72 године, цијелу играчку каријеру провео је у Радничком, а као тренер је радио у Партизану, Арису, Радничком, Шибенки, Војводини, ПАОКУ-у, Панионису, Олимпијакосу, АЕКУ, московском ЦСКА, Динаму и на крају у Ефесу.
Био је селектор Југославије и Србије.
У клупској каријери освојио је 20 трофеја, од чега двије Евролиге са Олимпијакосом, а као селектор Југославије и Србије има олимпијско сребро из Сеула 1988, свјетску титулу из Аргентине 1990, три злата на ЕП (1989, 1991, 1995) и два сребра (1999, 2009).
Као савјетник и асистент има сребро са ОИ у Атланти 1996, злато са СП 1998, бронзу 1986, злато на ЕП 1997 и бронзу 1987.