СУЂЕЊЕ КАРАЏИЋУ: БОШЊАЧКА ВЛАСТ САРАЂИВАЛА СА КРИМИНАЛЦИМА

Караџић је тврдио да су људи из највишег врха власти "ишли руку под руку" са криминалцима, те да је велики број злочина које су ти криминалци починили приписан Србима. Он је изнио низ докумената о злочинима над Србима за које је одговоран предратни криминалац Мушан Топаловић - Цацо, наводећи да су га бошњачке власти у децембру 1993. године ликвидирале зато што је "убијао њихове" и јер им је почео сметати. Некадашњи предсједник РС је рекао да Алија Изетбеговић није имао намјеру да Топаловића спријечи, већ да га је "подржавао и давао му девизе, од којих је Цацо куповао оружје". Харланд је рекао да су због Топаловићевог дјеловања били изузетно забринути бошњачка власт и Унпрофор и сагласио се са Караџићем да је Топаловић починио злочине над Србима, наводећи да је починио и општи злочин против становништва. Свједок сматра да је редослијед догађаја био другачији од оног како тврди Караџић, наводећи да је бошњачка власт најприје покушала да ухвати Топаловића, након чега је "Цацо убио сина министра унутрашњих послова Авде Хебиба". "Слажем се да босанске власти нису реаговале на злочине против Срба, али јесу покушавали да формирају правну државу", изјавио је Харланд. КАРАЏИЋ ОСПОРИО ОПТУЖБЕ О СПРЕЧАВАЊУ ДОСТАВЉАЊА ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ Караџић je данас током суђења у Хашком трибуналу оспорио наводе из оптужнице према којима је српска страна током рата у БиХ онемогућавала достављање хуманитарне помоћи Сарајеву и енклавама Горажде, Сребреница и Жепа. У наставку унакрсног испитивања бившег званичника УН у БиХ Дејвида Харланда, Караџић је рекао да је приликом 10 000 летова за Сарајево "најмање проблема било са српске стране", те да су једини авион обориле хрватске снаге код Коњица на самом почетку рата. Харланд је потврдио да је за 1 200 дана постојања енклава Горажде, Сребреница и Жепа стигло на хиљаде конвоја хуманитарне помоћи и да су српске снаге које су их контролисале биле "дисциплинованије од других", али је тврдио да су "постојали систематски покушаји Срба да се Унпрофору отежа слободно кретање и достављање помоћи становништу". Свједок је потврдио да је било криминалних радњи, али да "пребацивања оружја у енклаве није било у знатној мери". "У тренутку када су пале Сребреница и Жепа уопште нису биле наоружане", рекао је Харланд, који је од 1993. до 1995. године био политички савјетник команданта Упрофора у БиХ, и који је одговоран за израду извештаја УН о Сребеници. Према Харландовим ријечима, српске снаге попуштале су једино под пријетњом ваздушних снага НАТО-а. Док је Харланд тврдио да је у касно прољеће и у љето 1993. године Сарајеву хуманитарна помоћ могла да се достави једино преко територија које је су држали муслимани, Караџић је истакао да је муслиманска страна сакрила храну и да је од становништва правила жртве. Реагујући на Караџићеву тврдњу да су српске власти омогућавале достављање струје Сарајеву, а да Бањалука ништа није могла да добије, Харланд је рекао да је "живот у Бањалуци био као живот на Беверли Хилсу у поређењу са животом у Сарајеву". ХАРЛАНД О НОВИНАРСКОМ ИЗВЈЕШТАВАЊУ Дејвид Харланд потврдио је данас пред Хашким трибуналом, на суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, да међународна заједница никада није користила силу против муслиманских снага, а то јесте чинила често против српских и повремено против хрватских снага. Харланд се сагласио са Караџићевом сугестијом да су се Срби залагали за примирје на свим подручјима, а муслиманске снага само за привремена, ограничена примирја. "Они су то вријеме користили да се консолидују, а још важнији разлог је био тај што нису имали интереса за ефикасно примирје. Када би дошло до општег примирја, они би остали са малом територијом коју су имали", рекао је Харланд. На Караџићеву тврдњу да постоје докази да су муслимани хтјели цијелу Босну, јер би им све остало било мало, Харланд је одговорио да су "на страни босанске владе такође биле велике подјеле" - односно неки су ишли на максимум, а други су сматрали да треба да се прихвати споразум. Харланд је изразио жаљење што нису усвојени ранији споразуми, као Кутиљеров и Овен-Столтенбергов. Он је истакао да су Срби "били неуспјешни у пласирању своје поенте, чак и када је то било оправдано". "Срби нам никада нису дозвољавали приступ територијама које су контролисали, као ни новинарима, о чему сам разговарао и са Соњом, ћерком Радована Караџића. Због тога смо мислили да нешто крију, јер нам је друга страна дозвољавала приступ бојном пољу", рекао је Харланд у наставку унакрсног испитивања. Поводом Караџићеве примједбе да је у почетку све било отворено, али су онда Срби од пристрасних новинара "претрпјели већу штету него од бомбардовања", као послије исцениране слике из Трнопоља, Харланд је прокоментарисао да је то био "зачарани круг". "Ви нисте давали приступ новинарима, па су они постали сумњичави и непријатељски расположени, па им ви поготово нисте давали приступ", рекао је Харланд. Караџић ће сутра наставити са унакрсним испитивањем Харланда, а поподне ће Тужилаштво извести свог новог свједока, холандског новинара Ернаута ван Линдена, који је за британску мрежу "Скај њуз" радио као ратни репортер из Хрватске и БиХ.