Србија "колатерална штета" сукоба Китаровићеве и Ковача?

Он је за хрватски Телеграм подсјетио да је послеиј сусрета премијера Србије у техничком мандату и предсејднице Хрватске било очекивано да Загреб више неће постављати додатне услове за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима Србије о чланству у Европској унији.

“У дипломатским круговима у Бриселу се вјеровало да је Декларација, као и отопљавање односа Загреба и Брисела послије сусрета Китаровићеве и Вучића доказ да ће доћи до сагласности о отварању два преговарачка поглавља, али се то није десило“, оцјењује Хедл.

Каже да се из извора блиских Пантовчаку тај потез Министарства спољних послова објашњава чињеницом да је изборна кампања већ почела, па је и разумљиво показивање мишића.

“Не искључује се и могућност да се ради о својеврсној опструкцији Мире Ковача, техничког министра спољних послова, због чињенице да није био укључен у хрватску делегацију која се састала са Вучићем“, пише Хедл.

Телеграм је писао да је било необично што поред Китаровићеве није било Ковача, с обзиром на то да је уз Вучића стајао технички министар спољних послова Ивица Дачић.

“То се сматрало некоректним потезом Китаровићеве, тим прије што је у хрватској делегацији, уз Китаровићеву и њеног савјетника за унутрашњу политику Мате Радељића, био и Мате Гранић, бивши шеф хрватске дипломатије и актуелни савјетник предсједнице за спољну политику“, оцјењује Хедл.

Према његовим ријечима, блокада Србије се може тумачити и као Ковачево показивање ко је стварно шеф у међународним односима, без обзира на то што је уставно овлашћење предсједника државе да учествује у креирању спољне политике.

“Да нарочите љубави између хрватске предсједнице и министра спољних послова нема, не доказује само однос према Београду, већ и ранија опаска Китаровићеве која се критички осврнула на стање у хрватској дипломатији, што је била и индиректна порука Ковачу како се са Пантовчака гледа на његов рад“, пише Хедл.

Он подсјећа и да је Китаровићева у интервјуу позвала Ковача да послије сто дана владе коначно уради нешто у “тој“ дипломатији.

“Ковач сасвим сигурно није био срећан због те изјаве, а још мање због чињенице да је непозивањем на састанак са Вучићем и делегацијом Србије практично био понижен“, додаје Хедл.

Према његовим ријечима, у канцеларији предсједнице Хрватске су задовољни што “активна“ блокада Србије од стране хрватске дипломатије није изазвала жестоке реакције у Србији.

“Они вјерују да Београд разумије да је у Хрватској већ почела предизборна предизборна кампања. Али, тамо, у Београду, оштро је реаговао једино предсједник Србије Томислав Николић, што се тумачи индиректном критиком упућеном Вучићу, како би му се поручило да његов сусрет са Китаровићевом и потписана декларација немају никакав учинак. Николић је увријеђен што до његовог планираног сусрета овог прољећа са Китаровићевом није дошло, а његова савјетница Станислава Пак је изјавила да су о припреми сусрета Вучић – Китаровић у кабинету предсједника Србије сазнали из медија“, закључује Хедл.