Служен помен убијеним припадницима "Младе Босне"
"Данас је Видовдан, симбол за трагедију, страдање, искушења, а истовремено и за неизрециву чежњу за слободом и за правдом. И све те ријечи стапају се у ову спомен капелу, у лику красних младића од којих многи нису доживјели ни тридесету годину живота, а живот су дали за слободу и правду", рекао је Слободан Шоја, предсједник Управног одбора "Просвјете", која је и организатор данашњег догађаја.
Подсјећајући на изјаве да "Срби поменом 'Младобосанацима' славе убице', Шоја је рекао да нормални људи морају стално понављати да "славе младе момке који су вољели своју земљу и све људе, без разлике на религију" и да они заслужују много више поштовања и пажње.
"У овом тешком времену, БиХ је земља која већински о овим младићима говори на најгори начин. Оног дана када се у БиХ сви сложе да је ријеч о изузетним и храбрим младићима који су примјер за БиХ не због оног што су учинили, већ због оног какви су били, онда ће то бити здравија земља која неће имати никаквих проблема и која ће живјети срећно и просперитетно", истакао је Шоја, изразивши сумњу да ће се тај дан морати сачекати ко зна колико година, можда и деценија.
За припаднике "Младе Босне" Шоја каже да су то били одабрани младићи и да их међу хиљадама није било таквих.
"Говорим ово са мало туге и горчине због тога што овђе није ништа почишћено, кров је оштећен, и нема никакве бриге за одржавање капеле", навео је Шоја.
Одржавање Спомен капеле је у надлежности Јавног предузећа "Покоп", од кога су представници "Просвјете" у више наврата затражили да се издвоје средства за њену обнову, али да никада нису добили одговор.
Помен "Младобосансцима" служили су свештеници Српске православне цркве - Црквене општине Сарајево, а присуствовали су представници Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", представници Амбасаде Србије у БиХ, Хуманитарног удружења "Добротвор" и Кола српски сестара "Света великомученица Текла" из Сарајева.
На данашњи дан 1914. године члан "Младе Босне" Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, у којем је од посљедица случајног рањавања преминула и његова супруга Софија Хотек.
Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.
Чланови "Младе Босне" извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и из тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење.
Сви атентатори су ухапшени и суђено им је од 12. до 28. октобра 1914. године.
Посмртни остаци видовданских хероја сакупљени су по затворима земаља бивше Аустроугарске монархије у којима су тамновали, након чега су 7. јула 1920. године сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву.
Спомен капела посвећена видовданским херојима отворена је 19 година касније. На капели су исписани стихови црногорског пјесника Петра Другог Петровића Његоша: "Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити".
Стотину година од Сарајевског атентата обиљежено је 2014. године са доста контроверзних иступа сарајевске политичке и интелектуалне елите који су тврдили да је "Гаврило Принцип био терориста", а не млади револуционар који се борио за ослобођење своје земље од окупатора.