Обиљежене 24 године од убиства 11 Срба у братуначком селу Лозница
Они су прислужили свијеће за покој душа погинулих и окадили њихове хумке, те положили цвијеће код спомен-крста на гробљу у Братунцу, гдје су жртве сахрањене, јер то није могло бити обављено у сеоском гробљу због борбених дејстава и сталних напада муслиманских снага.
Живана Филиповић каже да је тог трагичног Видовдана 1992. године у Лозницу упала муслиманска војска из Сребренице и убила 11 мјештана, међу којима и њену седамнаестогодишњу кћерку Верицу која је била у кући.
"У селу су затекли цивиле и убили кога су стигли, а село су опљачкали и запалили и оно још није обновљено", прича Живана.
Она каже да је огорчена радом Хашког трибунала и правосуђа БиХ.
"Већ 20 година у Хаг одводе и осуђују Србе, а за злочине над Србима и нашом ђецом нико не одговара. Хоће ли ико одговарати за убиство моје малољетне кћерке и осталих цивила из Лознице и других села овог краја које су муслимани поубијали на разне начине", упитала је Живана.
Она је у рату изгубила и мужа, брата, петорицу сестрића и још неколико чланова породице. Каже да зна неке Бошњаке који су се вратили у братуначку општину, а учествовали су у убиствима српских цивила, али се воде као нестали приликом пада Сребренице.
"Стављајући их на списак несталих, муслиманке власти хоће да их заштите од одговорности за злочине које су чинили", тврди Живана.
Предсједник Организације породица погинулих и несталих из Братунца Радојка Филиповић каже да породице огорчење упућују према правосуђу БиХ.
"Ни Тужилаштво, ни Суд БиХ нису оправдали постојање јер за толико година од формирања нису процесуирали ниједан злочин почињен над Србима у средњем Подрињу, што говори да они селективно раде и да чекају да нестане свједока да би почели судити починиоцима злочина над Србима и да тада, због наводног недостатка доказа, прекину истраге или судске процесе", сматра Филиповићева.
Она је подсјетила да је страдање српског народа на овим просторима почело 20. априла 1992. године, а онда су услиједили упади муслиманских снага из Сребренице у српска села око Братунца и Сребренице и масовна убиства на велике православне празнике - Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан и Божић.
"Прекидањем судских процеса и неизрицањем казни починиоцима злочина и њиховим старјешинама, односно политичким вођама, жели се створити једнострана слика о рату у БиХ и избјећи судско прихватање истине да су почињени бројни злочини над Србима", оцијенила је Филиповићева.
Према њеним ријечима, лошу праксу Хашког трибунала да прекида истрагу и судски процес усљед смрти оптуженог или свједока, прихватио је Суд БиХ, што одговара бошњачкој страни јер неизрицањем пресуде многим бошњачким политичким и војним лидерима они се амнестирају од одговорности за злочине које су починили или су наредили, односно нису ништа предузели да их спријече.
Филиповићева истиче да се мора инсистирати да се судски процеси убрзају да би починиоци злочина над Србима у овом крају напокон били процесуирани и судски потврђена истинитост доказа о масовним српским страдањима.