Ко смије да прља углед швајцарских банкара?

Најприје су медији, позивајући се на добро обавјештене изворе, објавили да америчко Министарство правосуђа истражује финансијске операције Креди свис групе у Израелу. Потом је у Цириху портпаролка Креди Свиса, једне од најугледнијих и највећих европских банака објавила да је та финансијска институција покренула сопствену истрагу о пословању у Израелу.

Такође је пренијела медијима да је банка послала на одмор, односно суспендовала, петорицу службеника који се налазе под међународном криминалном истрагом. Сва петорица, међу којима је и један високопозиционирани члан менаџмента банке, радили су на израелском деску Креди свиса.

Кршење америчких пореских закона

Швајцарски лист Швајц ам Зонтаг, позивајући се на добро обавјештене изворе блиске истрази, објавио је да су сви они учествовали у припреми иницијалне јавне понуде за једну израелску технолошку компанију, а америчко Министарство правде сумњичи их да су помагали клијентима у кршењу америчких пореских закона. Ријеч је људима који имају двојно држављанство Израела и САД, а службеници Креди свиса омогућили су им да то прикрију пред америчким пореским органима. На тај начин избјегли су обавезу плаћања пореза.

На основу америчког закона ФАТЦ стране банке које послују са америчким држављанима, дужне су да прослиједе пореским органима САД-а све новчане и имовинске трансакције тих клијената. У закону стоји да су све банке у свијету дужне да сарађују и усклађују напоре с америчким властима како би се што ефикасније контролисало цјелокупно пословање клијената који имају америчко држављанство.

Прије мање од двије године Креди свис је проглашена у САД кривом због сличног дјела: помагања клијентима с америчким држављанством да на превару избјегну плаћање пореза. Након завршене истраге и предочених доказа, банка је пристала да се нагоди и плати 2,8 милијарди долара казне различитим регулаторима. Као дио нагодбе у којем је признала кривицу, Креди свис је преузела обавезу да затвори све рачуне америчких клијената који нису пријавили имовину која подлијеже плаћању пореза.

Десетине швајцарских банака под истрагом

Креди свис је пристала такође да један супер-контролор, којега постављају у Њујорку, надзире сва банкарска пословања са клијентима који имају америчко држављанство. Истовремено, Вегелин, једна од најстаријих швајцарских банака, престала је с пословањем 2013., након што је, због помагања утајивачима пореза, морала да плати казну од 58 милиона долара.

То, међутим, нису једине истраге које се у САД воде против неке швајцарске банке: процјењује се да се тренутно испитује пословање неколико десетина швајцарских банака због сумње да су, погодујући својим клијентима, озбиљно нарушавали амерички порески систем. Најчешће се ради о скривању готовине, злата и накита као и друге имовине како би се избјегло плаћање пореза. Неки случајеви већ су разријешени: дио банака признао је кривицу, пристао се нагодити са судским органима и плати високе казне како би спријечиле да их се судски процесуира.

Истовремено, Свис је и под истрагом миланске полиције те италијанских пореских и финансијских институција због оптужби да су својим клијентима помагали да непријављену имовину преносе на офшор компаније. Сумња се да је 14 милијарди евра пребачено на рачуне офшор компанија, а да на те транскације није плаћен порез. Већ је утврђено да је Свис обављала послове за око 13 хиљада богатих италијанских клијената.

Незаконите активности из Источне Европе

Како би умирили јавност, италијанска полиција саопштила је да нису сви ти богаташи под истрагом, нити се сумњиче да су кршили законе. Свис је италијанске оптужбе демантовала, тврдећи да у свом пословању стриктно поштује италијанске законе те да је њено пословање непрестано фокусирано на чврсто придржавање домаћим законима и процедури. Но, италијанска полиција спроводи истрагу на основу закона који предвиђа одговорност за све компаније које пропусте да спријече или зауставе пословање својих службеника који крше законе да би донијели корист својој компанији.

Помињана је и афери Панама пејперс.

То нису све невоље које су задесиле Креди свис, чувену швајцарску банкарску институцију. Недавно је тужилаштво у Женеви проширило истрагу против Креди свис и неколико њених службеника због неовлашћене трговине и располагања са рачунима богатих клијената из Источне Европе, а сумњичи их се да су подржавали и њихове незаконите активности.

'Усамљени вук радио на своју руку'

У јануару ове године банка је доживила још један тежак ударац. У Москви је ухапшен један радник банке, под сумњом да је манипулисао новцем клијената без њихова знања. Након хапшења, Швајцарац је признао кривицу за све оптужбе. Банка је одмах након тога саопштила да је ријеч о "усамљеном вуку", односно човјеку који је радио на своју руку, скривајући своје активности од осталих банкарских службеника.

Но, оштећени руски клијенти, међу којима је и и бивши украјински министар, не слажу се с тим тврдњама па су повели цијели низ судских процеса против банке. Међу тужиоцима је и инвестициона компанија Топ Матрик Холдинг Лтд., у власништву бившег руског парламентарца Виталија Малкина. Он је у марту поднио пријаву против банке због, наводно, криминално лошег управљања његовом имовином, због злоупотребе повјерења и преваре.

Адвокати других оштећених такође тврде да такав менаџер, који је катастрофално водио послове њихових клијената, то не би могао радити без без активне или пасивне помоћи изнутра. Они су оптужили банку да није предузела одговарајуће кораке како би спријечила тог службеника у наношењу штету њиховим клијентима. За разлику од њих, Креди свис бацила је кривицу искључиво на бившег службеника, бранећи при томе систем и начин рада банке.

Девијације у пословању нису случајне

Иначе, америчке власти непрекидно контролишу пословање и УБС банке, још једног швајцарског финансијског гиганта, што најбоље илуструје какав је тренутни рејтинг тих, донедавно најугледнијих банкарских институција на свијету. Но, стручњаци упозоравају да толике девијације у пословању свјетског банкарског сектора уопште нису случајне. Оне су, наиме, посљедица услова у којима раде њихови запослени.

Због кризе која је захватила банкарски сектор, али и због тога што се акционари банака не могу помирити с тим да су прошла времена када се пословало без контроле и када су се остваривале енормне зараде, од својих запослених траже да под сваку цијену обезбиједе што већу зараду. Банкарски чиновници пак, због хиљада отказа који су већ подјељени, боје се да би и они, због недовољно добрих резултата, могли бити бачени на улицу.

Да би то предухитрили одлучују се понекад и на евидентно кршење закона. Премда од тога највише користи имају банке, а не појединци који су кршили законе, управе их се одмах одричу, сваљујући кривицу на појединце, а не систем који је успостављен.