Брегзит изгласали сељаци, старци и социјални случајеви
Лондон је, како се наводи, био убједљиво за останак у Европској унији.
Ливерпол и Манчестер и шкотски Единбург, те велшки Кардиф су били у великој мјери за останак, а у Бирмингему су противници и заговорници изласка Британије из ЕУ били изједначени. За останак су били и Оксфорд и сјеверноирски Белфаст.
Према тим анализама се чини да су за излазак из Европске Уније махом гласале руралније средине, а посебно су наоштрени на излазак били на крајњем истоку Енглеске, у регону Источно Мидлендса гдје је у неким дијеловима уз саму источну обалу преко 80 посто бирача гласало за излазак Велике Британије из Европске уније.
Подаци показују да су, укупно гледајући, Енглеска и Валес били за излазак, а Сјеверна Ирска и у још већој мјери Шкотска, за останак Британије у ЕУ.
Према старосној доби, Британци стари од 18 до 24 године, односно они који ће најдуже морати живјети с јучерашњом одлуком, у највећем су постотку били за останак у Унији, њих 64 посто.
Што су старији. Британци су све више против Британије у Европској унији.
Највише оних који су за излазак тако је у старосној групи од 65 и више година, 58 посто.
Просјек година колико ће они морати живјети са својом одлуком је 16, а они најмлађи гласачи који су били и највише за останак, живјет ће с овом одлуком у просјеку 69 година.
Досад су студије показале да противници Европске уније и евроскептици махом припадају сиромашнијем и лошије образованом становништву, а с обзиром на регионалну структуру гласања за останак односно одлазак Велике Британије из Европске уније може се претпоставити да је управо тако становништво изгласало излазак из ЕУ, пренио је хрватски портал Индекс.