Ћеранић: Истраживање без информације о аспектима боравка у Сирији
Ћеранић је подсјетио да је почетком фебруара у тексту под насловом "Идејна кретања унутар вехабијског покрета у БиХ", који је објавио Фонд стратешке културе, указано на основне правце даљег развоја вехабијског покрета, и у том контексту је наглашено да рат за калифат, државу уређену по принципима шеријата, вехабијски покрет више неће водити у Сирији и Ираку већ ће се чекати погодан моменат да се за ту идеју ратује на територији БиХ, и да ће до тада вехабијски лидери настојати да идеолошком индоктринацијом стекну што више сљедбеника.
"Закључак о идејним кретањима унутар вехабијског покрета у БиХ гласио је да се она одвијају у сљедећем оквиру: окретање ка национализму, одбацивање интернационализма и одласка на сиријско ратиште, мисионарски рад, организацијско јачање", навео је Ћеранић, додавши да је то потвђено и у овом истраживању Азиновића и Јусића.
Ћеранић подсјећа да се, према подацима наведеним у овом истраживању, 47 мушкараца и осам жена се од почетка 2016. године вратило из Сирије и Ирака.
"Међутим, професор Азиновић мотиве за одлазак на ратиште објашњава на сљедећи начин: 'Увид у њихове досјее сугерише да су углавном настојали замијенити неповољну реалност антиципацијом промјена набоље што их је требало донијети пресељење. Бјежало се од лоших бракова, насилних мужева и очева, од овисништва о дрогама, од закона и дугова, а одлазило се у потрагу за мужем или женом, за авантуром, припадањем и смислом, из увјерења да се испуњава Божји налог и с надом да ће се преварити смрт тако што ће се постићи статус шехида или мученика и вјечни живот у џенету /рају/'. Да ли заиста у мотивима за ратовање на страни најпознатијих терористичких организација, што 'Исламска држава' и Фронт ал Нусра де факто јесу, нема идеолошке основе, у смислу да се ратује за идеју о калифату", упитао је Ћеранић.
Истраживачи, који су имали привилегију да остваре увид у полицијске досјее људи који су ратовали у Сирији, истиче Ћеранић, не говоре о степену друштвене опасности који БиХ доноси њихов повратак, не кажу колико њих је за идеју о држави заснованој на шеријату спремно да борбу настави код куће, ако се за то укаже прилика.
"Нисмо сазнали ни да ли су држављани БиХ у Сирији починили ратни злочин, да ли су, на примјер, учествовали у спаљивању заробљених или у ритуалном одсијецању глава", констатовао је Ћеранић.
Он је подсјетио да је у једном другом истраживању, које је спровела непрофитна сарајевска организација "Атлантска иницијатива", а о чијим резултатима је свјетску јавност упознао Ројтерс, наводи се да се "више од 80 дјеце из БиХ налазе на територији под контролом милитантне организације 'Исламска држава Ирака и Леванта' у Сирији и Ираку и представљају 'темпирану бомбу' која може бити главни сигурносни ризик када се врате".
О том и сличним аспектима боравка држављана БиХ на сиријско-ирачком ратишту, додаје Ћеранић, јавност у БиХ из студије "Нови зов рата у Сирији и босанскохерцеговачки контигент страних бораца" није упозната.
"Сагласни смо с оцјеном да су 'параџемати и идеје које шире опасни' и када одласци на ратиште и престану 'ове идеолошке микрозаједнице наставиће да производе друге безбједносне изазове, јер желе моделирати друштво искључиво по властитом вриједносном моделу - ако је неопходно и бруталним насиљем', што наводи професор Азиновић. Зато се, ваљда, у БиХ параџематима и бави комунална полиција", оцијенио је Ћеранић.