latinica  ћирилица
20/06/2016 |  17:36 ⇒ 20:37 | Аутор: РТРС

Вучић и Китаровићева потписали декларацију о унапређењу односа (ВИДЕО)

Мандатар за састав Владе Србије Александар Вучић и хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић потписали су у Суботици Декларацију о унапређењу односа и рјешавању отворених питања између ове двије земље.

Декларацијом је договорено да двије државе активно покрену процес унапређења билатералне заштите мањина - српске у Хрватској и хрватске у Србији. Након потписивања декларације оцјенили су да је ријеч о првом важном кораку напријед у односу на дуги период хладних односа двије државе. 

Руковање на мосту у међуграничној зони код Ердута - букет цвијећа Колинди - а онда заједно пут родне куће српског научника Милутина Миланковића. Вучић и Грабар Китаровић прво су разговарали са представницима српске мањине у Даљу, а затим и са представницима хрватске националне мањине у Суботици. Ту је и потписана декларација о унапређењу односа и рјешавању отворених питања. Трудили смо се да будемо конкретни, а односи Србије и Хрватске кичма су за добре односе у региону - порука је Александра Вучића.

- Не постоје територијалне претензије било које стране, желимо да живимо у миру, желимо да градимо више повјерења и ја ћу покушати да чешће уђем у Хрватске ципеле, као што бих волио да они уђу у српске ципеле - рекао је Вучић.

У једној од тачака декларације наводи се да би одмах требало приступити преговорима државних комисија о одређивању границе између Србије и Хрватске. Предсједница Хрватске поручила је да су се декларацијом обје стране сагласиле да учине све како би била ријешена отворена питања.

- Ова се питања неће ријешити преко ноћи и нека ће се рјешавати брже него друга, али ја вјерујем да су Хрватска и Србија довољно способне и зреле и да заиста имамо политичку вољу како бисмо билатерална питања третирали као таква и рјешавали их у међусобним односима - рекла је Китаровићева.

У документу је наведено и да двије државе немају никаквих међусобних територијалних захтјева и да су спремне да, у случају да билатерални преговори не успију, свој територијални спор изнесу пред међународно правосуђе. Сагласили су се и да је неопходно убрзати примјену Споразума о питањима сукцесије.