Порошенко формира приватну специјалну јединицу?

Детаљи о томе колико ће специјалаца имати ова јединица, колико ће они коштати државу, гдје ће бити распоређени и чиме ће бити наоружани — јесте државна тајна. Међутим, информације које се појављују у медијима забрињавају стручњаке — ради се о томе да ће Снагама за специјалне операције бити допуштено да употребљавају борбену технику и оружје и у мирнодопско вријеме, а бавиће се и специјалним обавјештајним задацима, који подразумијевају и врбовање грађана.

„Не искључујем могућност да су те Снаге инструмент за даљу узурпацију власти“, изјавио је украјински војни експерт Игор Козиј.

Иако се основне информације о новој јединици држе у тајности, дијелови нацрта закона, који је унесен у украјинску Раду, процурили су у јавност.

Експерти сматрају да је међу задацима које је Порошенко ставио пред Снаге за специјалне операције, најважнији задатак онај који подразумијева акције у иностранству — заштиту украјинске имовине и евакуацију украјинских грађана, на примјер радника амбасада. Такође, томе се може додати и борба против трговине дрогом и трговине оружјем за масовно уништење. Један од важнијих задатака, о којем се доста полемише, јесте и обука герилаца.

Специјалци ће такође водити операције на мору — бориће се против пирата и спасаваће таоце.

Осим тога, нацрт закона предвиђа да они могу бити и плаћеници, односно пружати помоћ другим државама, а такође и водити војне „информационо-психолошке операције“.

Претпоставља се да ће стуб нових Снага бити већ постојеће специјалне јединице, које су сада подељене између Службе безбједности Украјине („Алфа“) и Министарства одбране (десантне јединице, морнарица итд).

Украјински званичници наводе да формирање ових јединица има циљ да се украјинске Оружане снаге приближе  стандардима НАТО-а. Они истичу да у свијету већ постоје слични одреди који делују оперативно и прецизно на савремене изазове хибридног рата и савремене војне сукобе.

Међутим, неки украјински аналитичари сматрају да Украјина нема техничких могућности за формирање таквих јединица и да би овај план могао бити остварив тек у даљој будућности.

Други, међутим, сматрају да је требало да се такве јединице давно појаве у Украјини, још током „заузимања Крима“ и у вријеме почетка рата на истоку земље, у Донбасу.

„Али оне су и сада потребне, јер су намењене за операције иза непријатељских линија“, сматра  бивши шеф Спољне обавјештајне службе Николај Маломуж, додајући да би они могли наносе ударе по штабовима противника.

Маломуж сматра да би у овај састав требало укључити само прекаљене војнике, које су прошли рат у Авганистану и Донбасу, и миротворце, а да би јединица требало да садржи од 12 до 15 хиљада војника.

Према Маломужу, специјалне јединице би требало да извршавају оперативне задатке, док би Снаге за специјалне операције више требало да обављају функцију војно-обавештајне службе — да баратају оперативним подацима и информацијама и да се баве пропагандом — да непријатељске борце деморалишу, да им „разбијају“ идеале, смањују морал…

Ипак, већина експерата вјерује да је вијест о стварању Снага за специјалне операције у Украјини само празна прича, маркетинг за западне партнере, како би се кијевске власти пред њима представиле у што љепшем свијетлу.

Стручњаци постављају и питање кадровских рјешења. Они подсећају да осим проблема корупције, у сличним пројектима постоји и проблем кадра, који у великој мјери није дорастао тако озбиљним задацима, није довољно обучен, образован, а ни мотивисан.

„Борац треба да зна минимум два свјетска језика, да буде образован, а не само убице“, додаје војни експерт Антон Мардасов.

Стручњаци закључују да се овдје само ради о покушају кијевских власти да „отму“ паре од спонзора из иностранства и покушају да изграде имиџ који ће их представити у лепшем светлу, као снажне, силне и јаке.