Хероји са Кошара добијају споменик
Прије тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дјела запамте генерације које долазе.
"Вама, драга омладино, не могу ријечима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо дјецу, срећни смо јер можемо бар да мислимо да смо једним дијелом заслужни што су се та дјеца родила", истиче учесник борби на Кошарама Воислав Вукашиновић.
Деветог априла изненада нападнути, десет дана касније реорганизовани, бранили су границу Југославије и одбранили је од више од 5.000 војника тзв. Ослободилачке војске Косова, албанске војске и ваздушних напада НАТО-а. Око 1.200 војника предводио је командант Љубинко Ђурковић.
"Та јуначка борба вођена прса у прса, херојским и витешким односом сваког појединца је допринијела да се заузму одређени положаји и витални објекти и да се не дозволи стратешко изненађење НАТО снага, односно непријатеља који је кидисао на нашу отаџбину", каже командант операције "Кошаре" Љубинко Ђурковић.
Већина војника граничара били су војници на редовном одслужењу војног рока – имали су 18 или 19 година.
"Земља има такве хероје какви су они, дјеца која су несебично дала живот за нашу земљу. Наравно да ми то не смијемо да заборавимо, и да не смијемо никако да подлегнемо да било ко и било када и на било који начин нас натера да ми потиснемо у заборав оно што је дио наше историје. Кад год смо потискивали у заборав одређене ствари, то нам се увијек обијало о главу", напомиње проф. Душан Томић са Факултета безбједности.
У вишемјесечним борбама на Кошарама погнуло је 108 војника, а 256 је повређено. Са границе Србије и Албаније повукли су се 14. јуна 1999. после потписивања Кумановског споразума и прекида НАТО агресије на Југославију.