Презадужени власници српских фими на "Форбсовој" листи
Власници десет највећих српских предузећа који су се нашли на овогодишњој „Форбсовој” листи произвели су десетину укупног српског бруто домаћег производа , то јест свега што српски грађани и привреда створе за годину дана. Њихове компаније су током 2014. године оствариле приход од 2,9 милијарди евра.
Иако овај податак говори да неједнакост у Србији расте, богаташи се, пише загребачко издање „Форбса”, још нису сасвим опоравили од кризе која не јењава. Овогодишњи скор пословних прихода топ 10 компанија од непуне три милијарде евра тек је половина онога што је Мишковићев „Делта холдинг” у зениту своје моћи приходовао сам, подсјећа овај магазин.
На листи ове године има и нових имена. Међу најуспјешнијим привредницима у Србији први пут се налази брачни пар Ловорка и Миомир Николић, власници компаније „Фармалогист”.
На престижну листу дошли су са прометом од 176,3 милиона евра у 2014. уз нето профит од 0,6 милиона. Николићи контролишу 51 одсто компаније „Фармалогист”, док је преосталих 49 одсто у власништву холандског „Адријатик фонда”. Фирма је настала 2002. године реорганизацијом пословања компаније „Фарманова”. „Форбс” пише да су фармацеути Николићи кренули у сопствени бизнис са 26 запослених. А већ 2004. године постали су прва веледрогерија у Србији.
Први пут су на листи и власници „Моцарт” кладионица: Дејан Чакајац и Јадранка Степановић. Њихов профит износио је 5,4 милиона евра, што је раст од 12,5 одсто у односу на претходну годину. „Форбс” пише да Чакајац не воли медијско експонирање. Заправо, о њему интернет готово „не памти” ништа. Ипак, „Форбс” сазнаје да је империју „на срећу” направио момак из Чачка који је волио да се бави тикетима из хобија. Сада зарађује милионе евра.
Ипак, за најуспјешнијег привредника проглашен је Миодраг Костић, власник МК групе. Иначе, „Форбс” своје ранг-листе прави на бази финансијских извјештаја које објављује Агенција за привредне регистре. Извјештаји о пословању појединачних предузећа за 2015. годину још нису објављени, па је зато ранг-листа и сачињена на основу података о пословању за 2014. годину.
Такође, позиција на „Форбсовој” листи зна и да завара, јер истраживачи успјех компанија мјере по пословним приходима. Задуженост ни капитал фирми не узимају се у обзир, па често може да се створи и погрешна слика о моћи неког појединачног предузећа. Тако су се пре двије године на „Форбсовој” листи најбогатијих нашли и Мирослав Богићевић, власник „Фармакома МБ”, и Горан Перчевић, власник „Интеркомерца”, иако су њихове пословне империје већ тада увелико гушили дугови, али се то на овој листи није видио.
Ове године чак и прворангирани на листи, бизнисмен Миодраг Костић, има велике дугове, показало је „Политикино” истраживање. Обавезе „МК групе” на крају 2014. године превазилазиле су 216 милиона евра и већи дио дужничког терета чине краткорочни кредити. Али то не значи да је Костић имао проблема са банкарима. Олакшавајућа околност је то што је Костић на рачуну на крају 2014. године у кешу имао чак 91 милион евра, што умногоме релаксира његов дужнички однос према банкама. Такође, Костић је већински власник АИК банке и вјероватно има приступ јефтиним кредитима. Ипак, овај бизнисмен је годину завршио са нето губитком од минус пет милиона евра. Претходне године био је у плусу од 47 милиона евра, показује „Форбсова” анализа.
На другој позицији се ове године нашао Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, који је прошле године био први. „Иако би тешки напади с врха власти на њега, вишемјесечни притвор, те стална таблоидизација његовог имена били готово сигурна смртна пресуда за већину других бизниса, то не важи и за овог бизнис камелеона”, пише „Форбс” о Мишковићу. Укупни приходи компаније износили су око 117 милиона евра, а највећи дио Мишковић је остварио у пољопривреди. Оно што се на овој листи не види јесте и да Мишковић има знатан дуг према банкама, који превазилази 295 милиона евра. Упркос томе, успио је да оствари добит од 51,1 милион евра.
И док „МК комерц” и „Делта холдинг” нису презадужене, за „Викторија групу” то се баш и не може рећи. Ова компанија, иза које стоје Зоран Митровић, Милија Бабовић, како и Нанди Ахуја, бизнисмен српско-индијског порекла, нашла се на петом мјесту топ 10 компанија са пословним приходима од 306,9 милиона евра. Добар показатељ је да пословни приходи у односу на претходну годину расту. Међутим, оно што је забрињавајуће јесте што дугови овог предузећа износе 300 милиона евра, а највећи дио дужничког терета чине краткорочни кредити. У напоменама уз финансијски извјештај налази се и објашњење зашто су краткорочни кредити толико велики. Компанија није успјела да током 2013. и 2014. године смањи задуженост према банкама и 25. марта 2015. ушла је у репрограм дугова, па су због тога неке дугорочне обавезе књижене као краткорочне.
„Руководство групе биће у могућности да из пословања генерише довољно финансијских средстава како би измиривало обавезе о року доспјећа”, наводи се у финансијском извјештају овог предузећа.
„Викторија групу” су иначе 2001. године основали су бизнисмени Станко Поповић, Милија Бабовић и Зоран Митровић. Неколико ствари се поклопило, па су за ову компанију кола кренула низбрдо: послије доласка свјетске финансијске кризе, Србију је задесило неколико сушних година. Било је и промјена на страни менаџмента. Из „Викторије” је отишао Станко Поповић, а у власничку структуру је ушла Европска банка за обнову и развој и бизнисмен Нанди Ахуја преко компаније „Апсара лимитид” са Кипра. Добар сигнал је што „Форбсова” анализа показује да се нето губитак фирме смањио (са 32,4 на 15,6 милиона евра).