Амерички медији: Русија је у праву, Вашингтон прекршио обећања

Према његовим ријечима, док представници Запада наводе о "провокацијама" Русије и тврде да она пријети Европи, Москва прича другачију причу.

Са њене тачке гледишта, Русија је оштећена страна, која је приморана да размишља о својој одбрани. Представници Русије тврде да су 1990. године САД током преговора са СССР-ом увјеравале да се војни савез НАТО-а неће проширивати на исток.

“Запад је оштро протестовао, изјављујући да таквог договора није било. Међутим, стотине меморандума, извјештаја и транскрипта у америчким архивима указују на супротно“, наводи аутор.

Према његовим ријечима, ови документи “не праве од Путина свеца“, али доказују да изјаве о томе да је Русија “предатор“ нису оправдане.

Након проучавања ових докумената Шифринсон је примјетио:

Након што је 1989. пао Берлински зид, јавило се питање чији савезник ће сада бити Њемачка - амерички, односно НАТО-а, Совјетског Савеза, то јест Варшавског пакта, или ничији. У Бушовој администрацији одлучили су да уједињена Њемачка треба да постане дио НАТО-а.

У фебруару 1990. године САД су Русији дале понуду на чији садржај указује транскрипт преговора у Москви. Према тој понуди тадашњи државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио о спремности да пружи СССР-у јаке гаранције да се пакт неће проширити “ни инч“ у замјену за подршку америчкој позицији у Њемачкој.

За мање од недјељу дана касније Михаил Горбачов је пристао. Никакав формални договор није закључен. Међутим, за обе стране било је очигледно да је ријеч о “услузи за услугу“: Горбачов подржава савез Њемачке и Запада, а САД ограничавају ширење НАТО-а.

Међутим, интерни меморандуми и евиденција представника Бушове администрације су показали да су се већ истог мјесеца Сједињене Државе предомислиле и одлучиле да одустајање од проширења војне алијансе није у њиховом интересу.

Већ до октобра разговарали су о томе када треба “источноевропским демократијама“ да покажу да је НАТО спреман да их прихвати. Притом су Американци, изгледа, и даље покушавали да убиједе Русе да су интереси Москве у овој ситуацији узети у обзир.

“Стога не чуди да је Русија била бесна када је НАТО почео да позива Пољску, Мађарску, Чешку, балтичке и друге земље од средине ’90-тих“, објашњава Шифринсон.

Он је додао да ширење НАТО не оправдава “ратоборност Путина“, али чињенице указују на то да је незадовољство Русије оправдано и да су САД својом политиком допринијеле повећању тензија у Европи.