Хоће ли 5,5 хиљада штедиша из ФБиХ остати без старе девизне штедње у Љубљанској банци? (ВИДЕО)
Овим је испуњен посљедњи услов, који су тражили Словенци да би почели да разматрају захтјеве за враћање старе девизне штедње.
Административних препрека више нема, али још није познато када ће почети исплата, јер Словенци, како наводе штедише, и даље траже сваки начин да опструишу исплату.
Више од пет и по хиљада грађана остаће кратких рукава, због намјере Словеније да искључи из исплате штедише, које су преносиле штедњу на рачуне посебене намјене током приватизације, иако никада није искоришћена.
Новац за штедише је спреман и стоји на рачуну у Љубљани, изјавио је прије неколико дана словеначки амбасадор у БиХ, Изток Грмек, али је додао да БиХ мора да дозволи увид у документацију некадашње филијале у Сарајеву. За штедише је апсурдна чињеница да се тражи документација која је само копија оригинала из Љубљане.
У Сарајевској документацији наведени су и подаци о пребацивању новца штедиша на рачуне посебне намјене за коришћење у приватизацији, а које би Словенци да искључе из исплате, појашњава Бешло Мујчин, адвокат који је добио пресуду у Стразбуру. Проблем је то што је штедња тек ријетко заиста и коришћена у приватизацији и што ће, како је рекао, најмање пет и по хиљада грађана без ње остати.
Мујчин је скептичан да ће штедња бити исплаћена, чак и када Словенцима буде дозвољен увид. Каже да нема тачних података ко је власник штедње и у којем износу је штедњу реализовао у приватизацији.
Да хиљаде штедиша не би остале кратких рукава, потребно је да се састану експертске групе из БиХ, Србије и Хрватске, и да Извршни комитет од Европског суда затражи додатно тумачење пресуде, у дијелу који се односи на пренесену а ненаплаћену штедњу, наводи адвокат. И док би хрватским штедишама Љубљанске банке ускоро требало да почну исплате, захтјеви 130 хиљада штедиша из БиХ још се и не разматрају.