И. Сарајево: Обиљежене 24 године од формирања батаљона Војне полиције
Тим поводом служен је помен погинулим и умрлим припадницима овог батаљона, а потом су у Спомен-соби цвијеће положили преживјели припадници, породице погинулих и умрлих бораца, те представници власти.
Ове године одржана је и свечана академија на којој су се преживјели присјетили ратног пута ове јединице.
На академији су уручена признања колективима и појединцима који помажу рад Удружења ветерана Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, а било је ријечи и о даљим плановима Удружења.
Секретар Удружења Драган Пјевић изјавио је Срни да је у рату погинуло 13 припадниика ове јединице, међу њима и њен командант капетан Недељко Лиздек, док је око 100 рањено.
Он је истакао да је јединица, уз уобичајне војно-полицијске задатке, била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта, са основним циљем очувања територије и становништва од агресије.
- Трескавица, Игман, Бјелашница, Мојмило, Нишићка висораван само су нека од мјеста гдје смо били ангажовани. Јединица је била ангажована и на откривању и спречавању криминалних активности у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса - рекао је Пјевић.
Према његовим ријечуима, главни задатак Удружења је брига о породицама погинулих и умрлих другова.
Прије почетка ратних дејстава јединица је била у саставу 288. батаљона Војне полиције ЈНА /бивша 7. армијска област/, која је била смјештена у сарајевској касарни "Виктор Бубањ".
Ову касарну јединица је напустила 23. маја 1992. године и била измјештена у село Тврдимићи, у околини Тилаве, а 25. маја Батаљон се први пут постројава, па се тај дан и прославља као званични Дан 4. батаљона Војне полиције.
Крај рата јединица је дочекала на игманском ратишту у селу Бјеловац, одакле се повукла у јануару 1996. године.
Припадници ове јединице помогали су и становништу Српског Сарајева које је одлучило да напусти насеља која су према Дејтонском споразуму припала Федерацији БиХ.