Дан за историју: Обама у Хирошими, али без извињења...

Овај гест наилази на различите реакције, како у Јапану, тако и међу сусједима те далекоисточне земље, пише Дојче веле.

Пут до ове историјске посјете био је дуг: бивши амерички предсједник Џералд Форд је 1974. одустао од посјете Хирошими, зато што није хтио да угрози односе са Јапаном.

Један од његових насљедника, Џорџ Буш Млађи је 2008. категорички одбио посјету. Џими Картер је након свог мандата био у Хирошими, а Ричард Никсон прије него што је преузео дужност.

Тек од 2010. амерички амбасадор у Јапану учествује на годишњој комеморацији у граду. Џон Кери је био први амерички државни секретар који је посјетио Хирошиму и положио вијенац на споменику жртвама – у априлу 2016.

Дебата међу историчарима

Када у петак предвече по локалном времену Барак Обама као први предсједник САД буде држао говор у Хирошими, он ће ступити на дипломатски клизав терен. Обама је већ јасно ставио до знања да се неће извинити за прву употребљену атомску бомбу у историји човјечанства. Као резултат експлозије 6. августа 1945. до краја године је умрло око 140.000 људи.

“Задатак историчара је да постављају питања и истражују“, рекао је Обама јапанској телевизији НХК прије посјете. Умјесто тога, предсједник ће посјету Парку мира у Хирошими искористити да представи “визију свијета без нуклеарног оружја“.

Тиме што се неће извинити, Обама жели да избјегне нову расправу међу историчарима. Јер, до дана данашњег нема консензуса о околностима употребе нуклеарног оружја против Јапана. Према званичној верзији, САД су бацањем атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки хтјеле да приморају Јапан на предају. У копненој инвазији би наводно страдало више америчких војника него Јапанаца од атомске бомбе. Чињеница је да је цар Хирохито дан послије бомбардовања Нагасакија 9. августа 1945. послао понуду предаје. Међутим, неки историчари вјерују да би Јапан, прије или касније, ионако капитулирао и сматрају да је то била чиста демонстрација моћи САД према Совјетском Савезу.

Починилац или жртва?

Према једном истраживању, више од половине Хибакуша, како се у Јапану зову прежјивели након удара атомске бомбе, осјећа потребу за извињењем. “Многи желе извињење жртвама и члановима породица, а не нужно и опште извињење“, рекао је Теруми Танака генерални секретар Удружења жртава атомских и хидрогенских бомби (Нихон Хиданкyо). Обама мора јасно да каже да је бацање атомских бомби “нехумано“ и “кршење међународног права“. Танака је имао 13 година када је доживио нуклеарну експлозију у Нагасакију. Преживјелима је забрана нуклеарног оружја приоритет. “Захтјев за извињењем не би требало да постане препрека за укидање нуклеарног оружја“, рекао је Танака.

Међутим, преживјели из Хирошиме Тошики Фуђимори из истог удружења критиковао је став јапанске владе. Непријатно је што министар спољних послова, градоначелник и гувернер Хирошиме не очекују извињење од Обаме, рекао је Фуђимори. Према његовим ријечима, иза кулиса је вршен притисак да се омогући посјета Обаме.

То је само на први поглед изненађење. Јапанска влада деценијама користи америчке нуклеарне бомбе како би истакла улогу Јапана као жртве рата. Политички посматрачи сматрају да националисти желе да прикрију своју улогу агресора. Извињење САД би покварило ствар, јер би то приморало и Јапан да се извини за своје ратне злочине.

Сусједима се много тога не свиђа

Због свега тога сусједи Јапана прилично критички посматрају Обамину посјету. Портпарол кинеског министарства спољних послова је рекао да се нада да је Јапан из историје научио да избјегава такве трагичне ратове. Јапан је напао Кину још 1937. године, четири године прије Перл Харбора. Пекиншки националистички лист Глобал Тајмс критиковао је Обаму због тога што Јапану признаје статус жртве: “Јапанске десничарске снаге су увијек покушавале да Јапан оперу од окрутне и немилосрдне улоге агресора у Другом свјетском рату“.

Слично мисле и у Јужној Кореји. Тамо постоји забринутост да се забораве жртве атомске бомбе из Кореје. Према њиховим представницима, 50.000 Корејанаца је погођено бомбом која је бачена на Хирошиму, јер су се тамо нашли бивајући приморани да служе у јапанској војсци или депортовани као присилни радници. Због тога би Обама требало да ода пошту и корејским жртвама бомбе, које имају посебан споменик у Парку мира. С обзиром на ове различито мотивисане захтјеве, одлазећи амерички предсједник заиста има тежак задатак у Хирошими.