"Тиха окупација" југа Србије: Како Срби "помажу" Албанцима
Разлози за то су беспарица и циљ Албанаца да се прошире ван административне линије Србије и јужне српске покрајине.
Албанци са Косова масовно су од 2010. до 2015. године куповали станове, земљиште и обрадиве површине у Нишу, Лесковцу, Врању, Куршумлији, Прокупљ... Та појава је тренутно у стагнацији, бар што се тиче поменутих градова, али су села из тих општина још увијек на мети трговаца некретнинама са Косова.
Албанце највише занима област око Врања дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ (Прокупље, Куршумлија, Блаце...) тачније, села близу административне линије са Косовом. Највећа помама је, пак, својевремено била у граду Нишу, гдје је по неким незваничним подацима у посљедње три године око 1.500 Албанаца купило станове у том граду, док та бројка гледано на ширем подручју Ниша иде и до 11.000.
Међутим, не постоје званични подаци о томе колико је тачно Албанаца са Косова и гдје купило земљу по јужној Србији. Прије свега, јер се купопродајни уговори одвијају преко Срба са Косова.
Наиме, све се одвија по слову закона. На примјер: Албанац да Србину паре да на своје име купи одређену некретнину, а у суду направе уговор по коме Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, а као гаранција, то јест, залог да ће му новац бити враћен, наводи се поменута некретнина. Србин “не врати паре на вријеме“ и на тај начин Албанци постају власници станова, а да при том не оставе траг о купопродаји. Срби за то добијају договорени проценат у новцу, а неријетко у ту причу су укључене и агенције за некретнине, али и српски и албански адвокати. Наравно, Албанци са Косова се и даље сматрају грађанима државе Србије, па у том смислу могу слободно да купују некретнине по Србији.
Међутим, проблем је што они не признају Србију као матичну државу, па из тог разлога ангажују Србе да обаве тај посао за њих.
Због великог прилива Албанаца са Косова прошле године је град Ниш чак освануо обљепљен лецима са паролом “Стоп албанизацији Србије“. Међутим, никада није разјашњено од кога су леци потекли, па су организатори те акције и данас остали анонимни. У том летку се наводи да су Албанци са Косова преко посредника постали власници преко 300 стамбених јединица у самом граду.
Нови Пазар се такође налази на списку пожељних локација, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града. Због тога се по медијима често спекулише да су у питању припадници вахабијског покрета. Интересантно је да постоје сазнања да су придошлице у околини Пазара врло заинтересоване за куповину имања у Апатину, гдје је наводно већ купљен већи број салаша и других некретнина.
У Прокупљу, Блацу и Куршумлији сеоска имања су посебно занимљива за Албанце. Близу су Косова, а и врло су јефтина. Албанци тако за имање у том региону дају неколико пута већу цијену него што је реална, имање не преписују на себе, већ се са власником прави специјално пуномоћје које обично уради адвокат у Приштини, по коме се имање уступа на “зајам“ дотичном.
То не пролази кроз правни систем Србије, па је тако и тај облик “куповине“ и промјене структуре власништва - невидљив за наш систем. У општини Куршумлија чак је 10 села у којима нема становништва и њих су Албанци већ “узурпирали“. Упућени тврде да су Албанци, углавном из Подујева, крајем 2014. године у околини Куршумлије купили око 50 имања. На територији Лесковца такође гдје је земља врло погодна за гајење воћа и поврћа солидно очувану кућу са имањем Албанци купују за 5.000 евра.
То занимање Албанаца за српска имања у јужној Србији многи повезују са њиховом намјером да “прошире“ административне границе Косова на дијелове Србије. Новинари из локалних медија из тих градова кажу да се све одвија под невидљивим плаштом и тихо, а да се на улицама и селима по југу Србије све чешће чује албански језик.
Грађани тих дијелова Србије живе у страху да ће због све већег прилива Албанаца са Косова доживјети судбину Срба са Косова. Они вјерују да се Срби одлучују да Албанцима продају куће и имања јер те општине спадају у најсиромашније општине у Србији. Због тога су увјерени да ће у будућности на тим мјестима бити све више Албанаца, а све мање Срба и да је на дијелу “тиха окупација“ јужне Србије.