Свједочење о заточеним Србима у Горажду
Пухало је рекао да су 15. јула 1992. године три полицајца дошла у његов стан и одвела га, додавши да су из његове зграде одвели људе српске националности, преноси Бирн.
"Одводе нас у једну зграду. Станови у њој су празни, опљачкани, нема воде, нема ништа. Нас око 70 смјештају у четири стана. Постављају чувара на врата", рекао је свједок.
Према његовим ријечима, чувар их је обавијестио да је Ибро Меркез наредио да, ако буде гранатирање, нико не смије ићи у подрум.
Свједок је навео да је приликом једног гранатирања погинуо Чедомир Јовановић, а неколико људи је рањено. "Били смо удаљени од Срба од 300 до 500 метара ваздушне линије. Критично је било док су они држали обруч око града. Када су се повукли према Чајничу, тако се и стање код нас поправља", испричао је Пухало.
Свједок је истакао да је стање у Горажду било подједнако лоше без обзира на националну припадност и да нико није имао воде ни хране.
"Дан-два након што су се Срби повукли из града, дошао је Брацо Богунић и рекао нам да смо слободни. У том трену то је било нешто најгоре што ми је могао рећи, јер је мој стан био усељен", рекао је Пухало, говорећи о изласку из заточеништва.
Он је додао да је Горажде напустио илегално у мају 1993. године.
Ибро Меркез, Предраг Богунић и Ешеф Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. године до друге половине фебруара 1993. године, наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 цивила доби од седам до 70 година.
Према оптужници, Меркез је био начелник Станице јавне безбједности /СЈБ/ Горажде и члан Ратног предсједништва Скупштине општине Горажде, Богунић начелник СЈБ-а, а Хурић командир станице полиције у том граду.
Одговарајући на питања Одбрана, свједок је навео да Меркеза и Хурића у вријеме заточеништва није виђао.
Суђење ће бити настављено 19. маја.