Удас: Дефинисати рјешења за проблем архитектонских баријера
Тодоровић је рекао да је проблем архитектонских баријера "актуелан само док траје одређена кампања".
"Архитектонске баријере нису само приступне рампе за улазак у објекат. Све остале просторије као што су сале, тоалети, балкони у оквиру датог објекта треба да буду прилагођене несметаном кретању лица са инвалидитетом", напоменуо је Тодоровић.
Он каже да се ова лица, свако на свој начин, боре са архитектонским баријерама у Републици Српској.
"Примјетно боља ситуација је у Бањалуци гдје је урађено доста тога, као што су прилази одређеним јавним институцијама, кретање по тротоарима и слично, док је много тежа ситуација у мањим мјестима, општинама и градовима гдје није урађено довољно", навео је Тодоровић.
Он каже да додатни проблем стварају и несавјесни возачи који често паркирају моторна возила на тротоаре, пјешачке прелазе, те отежавају кретање особама са инвалидитетом, односно корисницима инвалидских колица.
Координатор услуга персоналне асиситенције и кућне његе у Хуманитарној организацији "Партнер" Жељко Мастикоса каже да је савладавање архитектонских баријера само један од проблема са којима се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају.
"За лица са тешким облицима инвалидитета којима је 24 часа потребна туђа помоћ у обављању свакодневних животних потреба рјешење нису ни уклоњене баријере, јер ако немамо развијене сервисе подршке опет се налазимо на почетку", рекао је Мастикоса.
Због тога друштво, сматра Мастикоса, треба више да ради на рјешавању свих проблема са којима се суочавају лица са инвалидитетом.
Он је истакао да је за 15 година постојања Хуманитарна организација "Партнер" реализовала више од 70 пројеката из различитих области, од којих се неки односе и на уклањање архитектонских баријера.
Мастикоса је подсјетио да је током 2006. године реализован пројекат уклањања архитектонских баријера у образовним и културним институцијама, који је финансирало Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.
"Тада смо у потпуности архитектонски прилагодили једну основну школу у Бањалуци, једну ђелимично у Приједору, затим смо у сарадњи са Студентским центром `Никола Тесла` у Бањалуци прилагодили једну собу за студенте са инвалидитетом кориснике колица, као и просторије Центра за помоћ студентима са инвалидитетом", навео је Мастикоса.
Он је додао да су, након тога, институције наставиле саме да раде на уклањању архитектонских баријера.
"То не значи да посао ту треба стати јер све образовне, културне, спортске и друге установе треба да буду прилагођене да би особе са инвалидитетом могле без проблема да им приђу и користе њихове услуге", закључио је Мастикоса.