Тито, Стаљин, Фројд, Хитлер и Троцки живјели на истом мјесту
Много година касније, прије него што су га пронашле Стаљинове убице у Мексику, Троцки је описао како је у јануару 1913. извјесни Ставрос Пападопулос из Кракова стигао у Беч возом. Имао је само дрвени кофер и покуцао је Троцком на врата.
- Био је низак, мршав, смеђе-сива кожа лица била му је рошава. У његовим очима није било трунке милости - описао је Троцки човјека који је заправо био Стаљин главом и брком.
Сигмунд Фројд је у то вријеме већ био реномирани утемељивач сасвим нове научне дисциплине. Имао је 57 година и био је икона не само Беча и Аустроугарске монархије, него и цијелог западног свијета.
Јосип Броз Тито, тек 21-годишњак, те је године радио у Дајмлеровој фабрици аутомобила у Винер Нојштаду, а Бечом је тумарао тражећи какав бољи посао и, наравно, начин да се забави. Градом се у то вријеме буквално смуцао и извјесни 24-годишњи Аустријанац, поријеклом са саме границе Аустрије и Баварске, који није могао да прежали што су га већ двапут одбили на пријемном испиту у бечкој Академији умјетности.
Био је то Адолф Хитлер и становао је практично на ивици сиромаштва у Улици Мелдерманштрасе. У самом средишту града налазила се и резиденција надвојводе Франца Фердинанда.
Беч је у то вријеме био тако популаран за окупљање зато што је био средиште не баш централистички устројеног царства с 50 милиона становника, у којем се говорило 11 различитих језика, између 15 великих нација. Фрањо Јосип свима је допустио држављанство и приступ школама и факултетима. Постојало је јавно здравство. Развијала се саобраћајна мрежа.
Беч је био град у којем је цвјетала умјетност, у којем су се мијешали сви ти различити културни утицаји и који је до тада темељно развио свој начин живота окупљањем у кафанама. Данас се тако зна да је Фројд волио да доколичари и виђа се с пријатељима у кафеу Ландтман, а да су Хитлер и Троцки навраћали у кафе Централ.
С избијањем рата, сваки од њих петорице почео је да на свој начин мијења свијет.