У сриједу одлука о измјенама Изборног закона
Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ најавила је да ће 4. маја расписати овогодишње локалне изборе и до тада су могуће измјене изборног закондавства како би оне биле примијењене на изборима 2. октобра.
Интерресорна радна група за припрему приједлога измјена изборног законодавства постигла је сагласност за 32 амандмана на Изборни закон БиХ, од којих је већина техничке природе, те за девет амандмана на Закон о финансирању политичких партија.
Једном од усаглашених измјена Изборног закона предвиђа се подизање цензуса на страначкој листи за освајање мандата на општинским изборима на 15 одсто, а на општим на 30 одсто.
Усаглашен је и амандман којим се задржава обавеза да на кандидатским листама буде 40 одсто кандидата мање заступљеног пола, али се уводи обавеза да међу прва три имена на листи једно мора бити из реда мање заступљеног пола.
Предложеним измјенама и допунама Закона о финансирању политичких странака забрањује се финансирање странака путем банкарских кредита, те прописује њихова обавеза да у своје финансијске извјештаје укључе све користи остварене активностима субјеката који су на било који начин повезани са њима или су под њиховом контролом, што за циљ има повећање транспарентности финансијских извјештаја.
У циљу реализације препорука Групе Савјета Европе за борбу против корупције / ГРЕКО/, предвиђа се обавеза увођења унутрашње финансијске контроле како би се спријечило погрешно евидентирање прихода и расхода, те злоупотреба финансијских средстава.
Једним од предложених чланова прописује се обавеза ЦИК БиХ да сваку сумњу која се може довести у везу са финансирањем политичких партија и изборне кампање пријави надлежним тужилаштвима.
Новчане казне за прекршај политичких партија удвостручују се са 5.000 на 10.000 КМ, а за физичка лица предвиђене су казне у распону од 200 до 2.000 КМ.
На дневном реду Представничког дома 27. маја налази се и Приједлог закона о измјени и допуни Изборног закона БиХ који је дефинисала Комисија за остваривање равноправности полова овог дома, а којим се предвиђа да кандидатске листе садрже једнак број кандидата оба пола који се на листи распоређују наизмјенично.
Иако на предложеним дневним редовима Представничког нити Дома народа нема ниједне тачке која се тиче рјешавања питања избора у граду Мостару, више политичких субјеката утврдило је своје приједлоге у вези са овим питањем који би идуће седмице требало да се нађу пред парламентом БиХ.
Своје приједлоге најавили су СДП и ДФ, СДА и СББ, ХДЗ БиХ, односно Хрватски народни сабор /ХНС/ те Координација српских удружења у Мостару.
Приједлог СДП-а и ДФ-а предвиђа да Мостар буде једна градска заједница која би само за одржавање избора била организована у седам изборних јединица.
Градско вијеће Мостара бројало би 35 вијећника, при чему ниједан народ не може имати више од 15 вијећника, док конститутивни народи морају имати најмање четири, а "остали" најмање једног вијећника.
Координација српских организација у Мостару предлаже Мостар као јединствен град.
Према њиховом ставу, Мостар треба да буде једна изборна јединица са једном градском листом, а биле би задржане минималне и максималне квоте за представнике конститутивних народа.
Један од захтјева Координације српских организација јесте да се уз градоначелника бирају и два замјеника градоначелника који би били из различитих конститутивних народа.
Приједлог ХДЗ-а БиХ, односно ХНС-а задржава раније рјешење избора мостарског
градоначелника у Градском вијећу те постојеће изборне јединице.
Према приједлогу странака окупљених око ХНС-а мијењао би се број мандата које би одређене изборне јединице давале у Градско вијеће те би био уведен компензациони механизам подјеле мандата.
Своје рјешење за Мостар посљедњи су понудили СДА и СББ, а њиме је предвиђено да Мостар остане јединствен град, са седам изборних јединица, у којима би грађани директно бирали градоначелника и два замјеника градоначелника.
За сада нема назнака, првенствено странака из Федерације БиХ, да би иједан од ових приједлога могао добити потребну већину у парламенту БиХ.
Локални избори у Мостару посљедњи су пут одржани 2008. године.
Уставни суд БиХ још 2010. године одлучио је да дијелови Статута града Мостара и Изборног закона БиХ који се тичу избора у Мостару нису у складу са Уставом БиХ, али до данас спорне одредбе због недостатка политичког договора нису усаглашене са Уставом.