Панел-дискусије на Економском форуму Јахорина 2016 (ФОТО)
18.40 - Панел- дискусију "Туризам као генератор раста и развоја привреде Републике Српске – Случај Јахорина" је отворио Бојан Димитријевић из МТС банке и бивши министар трговине и туризма у Влади Србије који је рекао да је за туризам важна држава са аспекта тражње и промоције.
“Битна је стратегија туризма са предностима и потенцијалима јер туризам утиче на имиџ одређене земље“ рекао је он.
Потребно је дефинисати развојни модел као и модел пропаганде као што је за туризам важно партнерство државе и приватног сектора, додао је Димитријевић.
Предраг Глухаковић, министар трговине и туризма Српске рекао је да Српска није заобиђена у економској кризи која је погодила цијели свијет. Поред тога, поплаве су знатно утицале на флуктуације у туризму. Глухаковић је истакао важност регионалног повезивања као и размјене искустава. Заинтересовани смо за партнерство са “Скијалиштима Србије“ додао је Глухаковић.
Веско Лазаревић из ОЦ “Јахорина“ истакао је проблем неколико посљедњих “зелених зима“ на Јахорини која има 25 километара стаза, а вјештачки је у стању данас да оснијежи 20 одсто. Лазаревић је додао да су потребна додатна улагања у акмулацију да би се овај пројекат реализовао.
Драган Јакић директор Хотела Термаг рекао је држава треба да стоји иза туризма. "С обзиром на недовршени туристички производ и проблем зима без снијега, као хотелијери принуђени смо да имамо губитке", додао је Јакић те истакао потребу за улагања у хотеле на Јахорини.
Дејан Љеварић из предузећа “Скијалишта Србије“ рекао је да је у Копаоник уложено око 80 милона евра те да су те инвестиције пажљиво распоређене у нове стазе ,акумулацију и систем за вјештачко осњежавање. "Копаоник зимску сезону отвара у новембру, а она траје у просјеку 138 дана. Много пажње посвећујемо и развоју форми љетног туризма на Копаонику- радимо на што богатијој понуди", нагласио је Љеварић.
18.25 Министарка за просторно уређење, грађевинарсyво и екологију Сребренка Голић рекла је на панел дискусији 'Западни Балкан и стратешка опредјељења у развоју реалног сектора-прерађивачка индустрија- шанса или слабост' да прерађивачка индустрија представља један од најважнијих сектора привреде Републике Српске.
Голићева је рекла да је Економска политика Владе за 2016. годину фокусирана на опоравак и раст привреде. Истакла је да је један од циљева Економске политике доношење реформских закона у области фискалне политике, те да је Влада већ донијела сет закона у овој области. Голићева је нагласила да је потребно ставити у функцију све ресурсе којим располажемо, како не бисмо морали увозити оно што имамо. 'Наш ресурс су воде, рудна богатства, туризам, производња органске хране', рекла је она.
Радован Пазуревић, директор Фабрике обуће 'Санино' из Дервенте сматра да прерађивачка индустрија у Републици Српској није довољно развијена. Пазуревић сматра да постоји шанса за напредак у овој области, а то је израда репроматеријала-'да за наше тржиште производимо наше производе, од нашег материјала'.
Сматра да је средства за подстицаје потребно усмјерити у домаћу производњу репроматеријала, како прерађивачи не би морали увозити сировине које имамо. 'Уложимо новац у кожару па купујмо нашу кожу', рекао је он.
Ранкица Марељ, предсједник УО 'Млијекопродукта' је рекла да се домаћи мљекарски сектор суочава са бројним проблемима, али да су, захваљујући подршци надлежних институција Српске, издвајања за мљекарство знатно већа у односу на земље региона.
Жарко Микић, генерални директор 'Витаминка-Креис' је рекао да ово предузеће има добру сарадњу са ресорним министарством, те да своје производе извози и на тржиште САД и Аустралије.
Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука сматра да прерађивачка индустрија Републике Српске има одређене слабости те да су бројни и комплексни узроци тога.
17.09- Дискусију о Геополитичком аспекту кретања цијена сировина на свјетском тржишту из безбједносног, геополитичког и економског угла отворио је Борислав Адамовић из Министарства индустрије енергетике и рударства Српске који је рекао да Српска има довољно сировина за сопствени развој али и да су се посљедице оцилација цијена нафте на свјетском тржишту осјетиле и у привпреди Српске.
Он је нагласио је да Српска има стратегију која подразумјева развој обновљивих извора енергије.
Александар Иванковић из Оптима групе рекао је да би били у стању да правимо прогнозе цијена нафте морамо се вратити у прошлост. Говоривши о енергетском сектору, примјетио је да је сектор сам по себи у кризи док Оптима Група добро послује и ако нема сопствену сирову нафту и само је произвођач којем је потребна стабилна цијена нафте. Оптима се прилагодила кретањима цијена нафте на свјетском тржишту закључио је Иванковић.
Марко Ђого, предсједник секције за банкарство Свота рекао је да на цијене сировина утиче понуда и тражња као и да се мора увидјети разлика између малих и великих земаља. Мале и неразвијене земље највише погађају флуктуације у кретањима цијена сировина.
Срђа Трифковић са Факултета политичких наука у Бањалуци говорио је о геополитичким пријетњама и изазовима по Републику Српску.
О глобалим цијенама нафте Трифковић каже да су САД, да би нашкодиле Русији утицале преко Саудијске Арабије на цијене нафте. Циљ је био да се осиромаши економија Русије. Поред тога, САД су хтјеле да ослабе Венецуелу и спријече повратак Ирана као великог произвођача.
Благоје Шупић из Електропривреде Републике Српске рекао је да ово предузеће троши око три посто укупних расхода која су директно везана за цијену нафте. Свака земља мора бити свјесна својих компаративних предности а Српска је свој хидро потенцијал искористила у обиму само око 30 одсто и ту се види прилика за напредак, додао је Шупић.
16.00 -Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, у оквиру Панела '(Ре)индустријализација-conditio sine qua non ili...?', рекао је да је у протеклој години у Српској повећан број запослених у индустрији за 1,8 одсто те да је самњена стопа незапослености у овој области.
'Наш напор иде у правцу покретања и вођења структуралних реформа. Наша привреда и наша економија је врло мала и још није прошла транзицијски период. Процес приватизације није дао очекиване резултате и остали смо без великих пословних система. Око 99 одсто наше привреде чине мала и средња предузећа, а потребни су нам већи системи', рекао је Ђокић.
Ђокић је додао да сва државна предузећа требају проћи процес приватизације, осим јавних предузећа за која је раније одлучено другачије.
Директор ЕФТ групације, ТЕ и рудника Станари, Ивица Јаковљевић рекао је да ова групација примјер успјешног пословања, те да је у пословној политици ове компаније улагање у индустријски сектор. Истакао је да је групација, уз помоћ Владе Српске, те коришћењем знања, умијећа и врхунске технологије показала да у Републици Српској постоје услови за улагања. "Имамо 570 задовољних радника, када смо дошли било је 270. За годину дана имаћемо их 840- 850", рекао је Јаковљевић.
14.26 - Борко Ђурић: Никад као сад није требало више државе, на начин да она створи услове за боље привређивање кроз малу али ефикасну администрацију и школовање само кадрова који нам требају. Ако спроведемо ове реформске процесе, добићемо жељене ефекте.
14.22 - Беванда: По закону се државни ниво не може задужити. Имамо рекордну штедњу становништва тзв. залеђени новац који је потребно инвестирати како би страни инвеститори видјели да хоћемо да улажемо и тако их привучемо.
14.10 - Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске: Да би се држава инвестирала мора да се задужује. Српска је, према његовим ријечима, за десет индексних поена мање задужена него 2005. године. Ниво јавног дуга у Српској је низак али, каже Тегелтија, морамо да спроведемо реформе да не би у будућности имали проблема. Покушавамо да одржимо поптпомогнути привредни раст и Улажемо у здравствени сектор, рекао је Тегелтија.
Каже да је битно, ако се задужујемо, у шта улажемо. Истакао је да јавна предузећа морају бити профитабилна и да је потребно реструктуирати јавни сектор.
"Слиједи нам реструктуирање односа између директих и индиреттних пореза. Привредни раст треба да иде из реалног сектора", нагласио је министар Тегелтија.
14.00 - Ана Ивковић (Народна Банка Србије) истакла је да извјештаји о инфлацији земаља Балкана личе један на други. Додаје да ликвиодност није проблем и још увијек могу да се користе стандардне мјере. "Треба нам мање државе и стабилност цијана", истакла је Ивковић.
13.45 - Александар Влаховић (Савез економиста Србије): Балкан никад није имао потпуно либералну политику, учешће државе значајно је и данас. "Стани-крени стратегија коју користимо није добра.Треба нам антициклична економска политика. Јавни дуг у већини земаља Балкана је само растао".
13.37 - Миленко Џелетовић (Телеком Србија): У турбулентом окружењу Телеком Србије биљежи рекордну добит и најпрофитабилнија је компанија у Србији. Ради се на стабилизацији и подизању профитабилности јавних предузећа у Србији иако проблеми се не могу преко ноћи ријешити .
13.35 - Зора Видовић (Пореска Управа Републике Српске): Присутан је позитиван тренд раста. Влада Српске прописима омогућава Пореској управи да ефикасније функционише.
13.30 - Миро Џакула (Управа за инидиректно опорезивање БиХ): Појачали контроле како би смањити извлачење новаца из државе и спријечити пословање фирми које служе за изношење новаца у иностранство.
13.26 - Валентин Илиевски (БХ Гас - Савјет страних инвеститора): Државни амбијент да привуче стране инвеститоре јер БиХ има велики понтенцијал у многим областима
13.00 - Панел дискусију "Макроекономске политике-више или мање државе" из угла монетарне економије, фискалне економије и индустријске политике" отворио је Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора у Савјету Министара БиХ, који је рекао да је БиХ постигла високу унутрашњу сагласност за европски пут који нема алтенативу.
Напоменуо је важност и обавезујућу улогу Споразума о стабилизацији придруживању. Истакао је да имамо ниску конкуретност, те да требамо заштити домаћу поризводњу. Борко Ђурић из Привредне коморе Српске истакао је да је добро што нам је валута стабилна али да није добро што је везана на начин да не одговара извозницима.
Нагласио је да Центална банка БиХ треба да помогне привредницима, као и да девизне резерве к треба колико- толико усмјерити према помоћи привреди.
"Преко свих политика треба створити што бољи економски амбијент који ће стимулисати извоз и запошљавање", додао је Ђурић.
13.00 - Почела панел-дискусија на тему "Нови међународни економски поредак-утицај економија земаља БРИКС-а", на којој су учесници истакли да је БРИКС изузетно значајан фактор у мултиполарном свијету.
Александар Лукашик из МИП-а Русије, шеф одсјека за БРИКС, истакао је да је Русија постигла много у сарадњи са осталим чланицама БРИКС-а. Рекао је да БРИКС окупља државе које имају равноправан статус, земље које су равноправни учесници глобалних збивања.
Учесници су истакли да су земље БРИКС-а интересантне за Западни Балкан, нарочито Русија и Кина. Улагања кинеске развојне банке у ТЕ Станари и успјешно пословање Сбер банке потврда су да је на нашем простору, међу чланицама БРИКС-а, доминантна улога Русије и Кине.
Проф. Александар Живковић је рекао да БРИКС нуди флексибилнију и ефикаснију алтернативу, јер политички не условљава земље, што је прилика за за земље региона да се укључе у глобалне токове.